Posts

Azijski filmski bum X – Šin Sang Okovo zlatno doba

-
Image
       Kada se kaže „zlatno doba korejskog filma”, misli se na kraj devedesetih i prve decenije ovog veka kada je južnokorejska kinematografija po broju filmova, pa i po njihovom kvalitetu, došla u sam svetski vrh. Međutim, malo je danas onih koji znaju da tamo postoje dva zlatna doba. Prvo je obuhvatilo godine posle Korejskog rata, od sredine pedesetih pa sve do kraja šezdesetih. Čuli ste za film Kim Ki Janga, The Housemaid , iz 1960. godine, možda i za Aimless Bullet Ju Hjon Moka iz 1961, ali čisto sumnjam da možete smesta da navedete neki iz opusa najplodnijeg reditelja tog razdoblja, Šin Sang Oka, reditelja o kome su brujali svetski mediji tek nakon što je otet od strane diktatora Kim Džong Ila krajem sedamdesetih i nateran da sa svojom ženom Čui Un Hi, čuvenom glumicom koja ga je pratila u glavnim ženskim ulogama kroz dotadašnju karijeru, unapredi severnokorejsku filmsku industriju (imate o tome odličan dokumentarac iz 2016, The Lovers and the Despot ). Istina...
Post a Comment
Read more

Visconti`s The Stranger (1967) & Ozon`s The Stranger (2025)

-
Image
       Alber Kamijev „Stranac“ je revolucionaran roman koji je otvorio jedan novi put u tretiranju protagonista kao specifičnih junaka, antijunaka koji su izgubili veru u postojanje smisla života i tako, sada rezignirano letargični i emotivno indiferentni, odbijaju da se upinju da slede društvene konvencije. Oni nam, zapravo, otkrivaju koliko smo svi mi ukalupljeni u modele mišljenja i ponašanja koji, kad se bolje razmisli uzimajući u obzir čovečju smrtnost, postaju besmisleni i čak apsurdni. Iz ovakve postavke, te Kamijeve filozofije apsurda, proistekao je veliki broj umetničkih dela kojima je dat ton čitavom potonjem periodu, sve do današnjih dana, kada umesto objekta subjekt sa svom svojom relativizujućom subjektivnošću  postaje centralno mesto stvaranja, značenja i postojanja umetnosti . Zbog toga je veoma neobično da je za sve to vreme  „Stranac“  ekranizovan samo dva puta; 1967, kada je to učinio Lukino Viskonti, i 2025, pod autorstvom Fransoa Oz...
Post a Comment
Read more

Slučaj Harms (1987) – Slobodan D. Pešić

-
Image
       Generacija kojoj pripadam, ona koja je stekla punoletstvo s početkom raspada „Titove Jugoslavije“, odnosno s potonjim nastupanjem građanskog rata, rasla je uz domaće partizanske propagandne filmove i kičaste komedije koje su cvetale osamdesetih godina na tim našim prostorima. S druge strane, zastupljeni su bili i oni umetnički ambiciozniji filmovi, čiji su autori mahom bili pripadnici tzv. Praške filmske škole. Mene su, međutim, više od svega toga zanimale kvalitetne televizijske drame proizašle iz dramskog programa RTB-a. Jesu to manje-više bili statični igrokazi, gotovo i „snimljeno pozorište“, ali su ti „komadi“ rađeni po vešto insceniranim književnim predlošcima ili, u manjoj meri, po originalnim scenarijima koji imaju štošta pametno da kažu. A govorili su kroz usta prvaka domaćeg glumišta i time još više ojačavali svoj kredibilitet. U jednom od tih „dramskih ponedeljaka“, početkom 1988. godine, prikazan je i TV film „Slučaj Harms“. Zapravo, bio je to bios...
Post a Comment
Read more

Ukratko o još nekim filmovima XI – Filmovi Larise Šepitko

-
Image
       Umetničko stvaralaštvo u Sovjetskom Savezu bilo je sputano rigidnom državnom politikom jednog totalitarnog društva koje je nametalo umetnicima kako ideološki stav, tako i formalne oblike izražavanja. Koliko će te stege biti jake, zavisilo je od samovolje diktatora, odnosno uskog kruga nedodirljivih ljudi na vlasti. Oni su svojim odnosom modifikovali i taj zvanični lenjinistički sistem, ali i socijalistički realizam, kao opštevažeću kulturno-umetničku doktrinu. Stoga, sovjetska kinematografija imala  je svoje uspone i padove zavisno od toga koliko joj je slobode davano, odnosno u kojoj meri su filmaši mogli slobodno da iznose svoje ideje. Tako se izdvaja početni, postrevolucionarni period, period entuzijazma i vere u novo državno uređenje, vere podstaknute Lenjinovom definicijom filma kao „najvažnije od svih umetnosti“. Tada, tokom dvadesetih godina prošlog veka, nastajala su remek-dela u okviru tzv. sovjetske škole montaže. Njih odlikuje prelaz sa individ...
Post a Comment
Read more