Posts

The Scent of Green Papaya (1993) – Anh Hung Tran

-
Image
  Moja orijentacija ka dalekoistočnom azijskom filmu podrazumeva da, pored kvaliteta, ono ka čemu težim je i egzotika, kulturni pluralizam. Kontrapunkt toj našoj globalnoj zapadnoj kulturi nalazi se upravo tamo, u zemljama koje su Himalaji, s jedne strane, i okeani, s druge, vekovima i milenijumima držali podalje od „civilizovanog Zapada“. Film, kao ultimativna umetnost, spoj svih drugih vizualnih i audio umetnosti, najplastičnije može da predstavi te daleke kulture i njihove osobenosti. Vijetnamska kinematografija, na primer, nije toliko poznata van granica zemlje, pa svaki primerak sedme umetnosti stigao odande kod mene budi pažnju. Jedan od najeminentnijih filmskih stvaralaca tamo, onaj čiji su radovi internacionalno poznati, je An Hung Tran. On je, međutim, veći deo života proveo u Francuskoj, gde se školovao i ostao da živi, pa se i ne može baš smatrati tipičnim Vijetnamcem. Ipak, njegov prvenac, The Scent of Green Papaya , bavi se svakodnevnim životom jedne prosečne vijetnams...
Post a Comment
Read more

Pulse (2001) – Kiyoshi Kurosawa

-
Image
  Kao što Kurosava sporo, ali temeljno, gradi sumornu i napetu atmosferu koja će, iz nje se naslućuje, da kulminira nečim jezivim, isto tako i duhovi u njegovim filmovima kada dospeju u kadar tamo se vuku ili čak nepomično stoje beskrajno dugo u tom fiksiranom kadru postepeno unoseći samom svojom naelektrisanom eteričnom pojavom gotovo neizdrživu zebnju i teskobu. Dakle, početna jeza uzrokovana pojavom duha ne zamire u gledaocu, već se vremenom kroz trajanje tog „mrtvog kadra“ još pojačava zbog prostih ali efikasnih specijalnih efekata koji se ostvaruju držanjem tih sablasti u dubokoj senci ili daleko van fokusa objektiva kamere, tamo gde duboki dronizujući zvukovi dugo zatalasavaju njihove vibrantne obrise. Iako se tako obličje duha ne izoštrava čak ni kad ga kamera hvata u krupnom planu, taj bliski susret gledaoca sa onostranim bićem baš tu, u Kurosavinim filmovima, je najogoljeniji, najčuvstveniji i, stoga, najstravičniji. Vrhunac te i takve predstave duha ovaj japanski majstor ...
Post a Comment
Read more

The Night Affair (1958) & 125 rue Montmartre (1959) – Gilles Grangier

-
Image
  Velika kinematografija, kakva je francuska, pored svojih opštepoznatih filmova i autora mora da sadrži i brojne manje prepoznatljive naslove i imena. Štaviše, uvek se tu mogu pronaći i sasvim skrajnuta vredna dela i veličine koje su čudnim sticajem okolnosti ostale van vidokruga šire javnosti. Sebe, pak, ne smatram delom tog šireg auditorijuma čije su ambicije uglavnom konzumerističke prirode i otuda nevelikih dometa, već naprotiv, verujem da dosta dobro poznajem istoriju filma i širok spektar njenih činilaca. Ali, uprkos tome, dešava se povremeno da ostanem zatečen ostvarenjem nekog meni tek „isplivalog“ sineaste. Takav je slučaj sa Žilom Granžjeom, jednim od filmskih autora koje su novotalasovci u francuskoj kinematografiji okarakterisali kao sterilne stvaraoce bez rediteljske vizije. Možda je takav njihov odnos prema sopstvenim prethodnicima, nakon što je francuski novi talas postao globalni hit a njegovi predstavnici zadobili autoritativnost u svetskim razmerama, uslovio da s...
Post a Comment
Read more

Moj izbor sa Sajma knjiga 2026. na Novosadskom sajmu

-
Image
       Upravo završeni Sajam knjiga u Novom Sadu doneo je nikad više izdavača i nikad više knjiga. Bar je takav moj subjektivni utisak. Možda me, međutim, utisak vara, pošto sam ovaj put pohodio tu svetkovinu knjige (a i zarade od knjige) poslednjeg dana, u nedelju, kada je i gužva veća od uobičajene, a i kada izlagači svu svoju robu izbace na tezge kako bi prodavši što više knjiga pred sutrašnji fajront rasteretili police, a napunili džepove. U svakom slučaju, kao i uvek, u poplavi svega i svačega našao se dovoljan broj kvalitetnih dela (ujedno ne tako skupih) barem za jedan poveći ranac, pa onda ne mogu da budem nezadovoljan.      Moje otkrovenje na ovogogodišnjem sajmu bio je štand Niškog kulturnog centra i knjige o filmu koje su se tamo mogle naći. Pored toga pohodio sam posebno i štandove Akademske knjige, Kosmosa, L.O.M-a, Prometeja, Zavoda za udžbenike i dr. Zanimljivo je da su, dok su se drugi širili, Klio, a posebno Službeni glasnik, ove godin...
Post a Comment
Read more