Posts

Flic (2005) – Masahiro Kobayashi

-
Image
     Verujem da na Filmooniriji povremeno proveravate šta ima novo pod oznakom „Kjoši Kurosava“. Odmah da vam kažem da sam do sada pisao o velikoj većini njegovih filmova i da oni retki preostali najverovatnije neće naći mesto na ovom blogu. Zašto? Pa zato što mi nisu bili dovoljno zanimljivi i intrigantni. Očekujte, pak, osvrte na one njegove nove, naravno, ako ih bude bilo, a nadajmo se da hoće. Ali i ako ih ne bude, ne očajavajte, jer postoji alternativa. Ona se sastoji u traženju filmova sličnog senzibiliteta i približnog kvaliteta, a bogata japanska produkcija omogućava i pronalaženje takvih primeraka i pored Kurosavinog osobenog izraza i specifičnog, drugima teško ostvarivog ugođaja kreiranog u njegovim radovima. Jedan od primera te vrste je Flic , reditelja i scenariste Masahira Kobajašija. Flic bi mogao da se poredi sa Kurosavinim krimićima i psihološkim trilerima s kraja devedesetih i s početka dvehiljaditih. Uostalom, Kobajaši je snimio ovaj svoj film upravo na...
Post a Comment
Read more

Satantango (1994) – Béla Tarr

-
Image
       Ako postoji nešto što bi moglo da se nazove zavičajno umetničko stvaralaštvo, onda bi to, po meni, bila sposobnost da se lokalno podneblje poveže s ljudima koji tu žive na način da ono oslikava njihov mentalitet (kao što bi i njihov mentalitet okarakterisao to podneblje), a onda i da utka tu svoju lokalnu boju u živopisni kolorit sveta tako što će te domicilne istine preneti na globalni nivo, odnosno podići ih na nivo opštosti i univerzalnosti. Moj zavičaj je nepregledna panonska ravnica zato što osećam organsku povezanost s njom, s tom sredinom u kojoj živim. Ali teško je tu povezanost adekvatno artikulisati, pa otuda su i retka dela koja su u tom smislu uspešna. Konkretno, u mom slučaju, a kada se radi o filmu, gotovo da jedino mogu da korespondiram sa ostvarenjima Bele Tara. Njegova vizija Panonije kroz sumorni jesenji kišni pejzaž i ljudski pesimizam i fatalizam, koji kao da je odraz konfiguracije Panonske depresije, kao da u meni otvara poslednja vrata, o...
Post a Comment
Read more

Azijski filmski bum IX – Kratki metar u bogatstvu podneblja, poetika, stilova i žanrova

-
Image
       Cilj ovog posta je da prikaže filmsku raznovrsnost koju nam pruža azijski kontinent kako unutar jedne zemlje ili, čak, jedne poetike, tako i na regionalnom planu, od razvijenih zemalja Dalekog istoka, pa do ratom i verskim fanatizmom zahvaćenog Bliskog i Srednjeg istoka. Jedini zajednički imenitelj ovih sedam predstavljenih filmova je to što su u pitanju kratka niskobudžetna ostvarenja u trajanju od deset do četrdeset i pet minuta. A uvrstio sam ovde i arthaus i triler i horor i dramu i dokumentarni film, ostvarenja nastala u širokom rasponu između 1967. i 2018. godine. Opet, dati umetnički filmovi iz Japana  se sasvim razlikuju od onih  iz Tajlanda, kao i onaj dokumentarni iz Koreje od dokumentarnog iz Irana. Horor nam je predstavljen u vidu jednog vrlo kratkog filma iz Južne Koreje, dok bi ga lupom morali tražiti na zapadu kontinenta gde je ovaj žanr maltene proteran. Razlike su prisutne i unutar uskih granica. Čak se i dva ovde prezentovana rada o...
Post a Comment
Read more