FILMOONIRIJA

       Reditelj, čiji je prvenac Best Wishes To All hvaljen OVDE na blogu, doživeo je i da mu drugo ostvarenje bude izdvojeno predstavljeno na Filmooniriji, što znači da je sa New Group opravdao moja visoka očekivanja. Možda ne baš i sasvim, jer ovaj drugi film ne polaže sve karte na sofisticiranu, maštovitu alegoriju, već svoje ideje i direktno, neuvijeno nameće gledaocu kroz dijaloge, nekad gotovo kao pamflet. Time se oštra društvena kritika otupljuje, pa i vulgarizuje. No, New Group nije zaslužio da se priča o njemu započne kritikama. Naprotiv, on je i pametan i originalan, a i pogađa u metu, jer Šimotsu ponovo bira goruću društvenu temu, koja je lokalna, nacionalna, ali ujedno i univerzalna, i snagom svoje fantazije i radikalnim metaforama čini da gledalac, kako u Japanu, tako i u belom svetu, gotovo visceralno oseti sve te ciljane akutne probleme današnjice. Ali, i pre pohvala i pre kritika izložiću sam sadržaj filma.      Na početku prisustvu...

     Nuri Bilge Džejlan je jedan od retkih autora koji u kontinuitetu, od svog prvenca pa do poslednjeg u nizu, stvara vrhunska filmska dela. Istina, nije ih bilo mnogo, jer je ovaj turski režiser, scenarista i kamerman (fotograf) tokom dvadesetogodišnje karijere do sada snimio ukupno devet dugometražnih i jedan kratki igrani film. Dok s nestrpljenjem očekujemo njegov novi rad, Pale Sun , koji će najverovatnije prvo biti predstavljen na Kanskom festivalu sledeće godine, osvrnuću se na još uvek aktuelni mu uradak About Dry Grasses . Zapravo, kroz ovaj film sagledaću u izvesnoj meri i ceo njegov opus, pošto se u svim tim filmovima provlače slične teme, motivi, ideje i osećanja oblikovani osobenim kinematografskim pristupom. To su storije o mladom do sredovečnom intelektualcu koji je na životnoj prekretnici. On je rastrzan između dva načina života, dva životna puta; ostati u provinciji ili otići u grad, pitanje je sad. Koreni vuku ka rodnoj seoskoj kući, porodici, a širina ...

       U prošlom prilogu ( OVDE ) mogli ste da iz moje vizure saznate ponešto o istorijskom i mitskom nasleđu Krita. Sada, pak, Krit shvatite kao najudaljeniju južnu tačku Evrope, mesto bogu iza nogu, konačno odredište izmrcvarenih Evropljana urnisanih burnom evropskom istorijom i isto tako nemirnom i raspamećujućom sadašnjošću. Dogorelo je do nokata, pošto evo sada su i deca počela da štrajkuju i protestuju tražeći bolje uslove života, tj. tražeći svoje pravo na dostojanstveno školovanje. Srbija, Francuska… Talas se polako širi. Ali defetista u meni govori kako je sve to uzaludno. Moćnici su moćni i u krvi im je da ugnjetavaju slabe, a slabi su slabi i kao takvi podložni su krvavom ugnjetavanju. S takvim razmišljanjem jedino mi preostaje bekstvo. Kažem Krit, najudaljenija tačka Evrope. I kad tamo stignem, pitam se može li dalje… Da, može! Još južnije je jedno malo ostrvo, pusto ostrvo u Libijskom moru, Hrisi. Ali posete su tamo ograničene zbog toga što je ono i živo...