Posts

The Sniper (1952) – Edward Dmytryk

-
Image
  Skoro sam ovde pisao o filmu Targets Pitera Bogdanoviča ( OVDE ) kao jednom od prevratničkih ostvarenja kojima su postavljeni temelji Novog Holivuda. Ali, ništa nije počelo od juče, pa tako ni Novi Holivud. I on ima nekakvu svoju predistoriju. Uostalom, te determinacije i klasifikacije rezultat su kasnijeg prevrednovavanja filmova, žanrova i trendova koji su se javljali tokom prethodnih već sada gotovo vek i po razvoja kinematografije, a odraz su strukture ljudskog mozga i njegove potrebe da stvari potrpa u fioke i na taj način ih jednom za svagda definiše. Da to baš tako glatko ne ide dokaz je „Snajperista“ Edvarda Dmitrika, film koji se, iako nastao čitavih petnaest godina pre „Meta“, zahvaljujući otvorenom prikazu ekstremnog nasilja kroz modus operandi psihopate koji snajperom ubija slučajne prolaznike, može slobodno pridružiti ovom Bogdanovićevom radu i senzibilitetu tzv. novoholivudske poetike. On je čak i subverzivniji od „Meta“, jer se više udubljuje u psihu protagoniste...
Post a Comment
Read more

Asura (TV series, 2025) – Hirokazu Kore-eda

-
Image
  Ono što predstavlja film, odnosno umetnost uopšte, za mene je nešto što je veće od života. Ali to, naravno, ne znači da u takvim ostvarenjima mora da se ima posla sa fantastičnim bićima, stvarima, situacijama, niti da radnja i teme moraju da budu natprirodne ili nadrealne. U stvari, u umetnosti i na filmu, ukoliko on ima umetničke aspiracije, bitno je ne ono „šta“, nego „kako“ – kako se te teme, situacije, stvari i bića prezentuju. Samim tim, oni, uz kreativan, znalački pristup, dobijaju glazuru nadstvarnog; jednog novog, drugačijeg sveta, ili, u krajnju ruku, istog, ali redukovanog na svoju suštinu. Upravo to, kada uobičajeni svakodnevni život svedemo na njegove bitnosti, onda se on, ceo celcat, može bolje i lakše sagledati, pa tako za par sati, koliko traje jedan film, komprimacijom, uz umetnikov čarobni dodir, dolazimo i do sublimacije, odnosno do uzvišujućeg i oplemenjujućeg gledalačkog iskustva. Hoću reći, takvim pristupom život nam se svojim ogoljenim bićem isporučuje kao n...
Post a Comment
Read more

A Girl Walks Home Alone at Night (2014) – Ana Lily Amirpour

-
Image
  A Girl Walks Home Alone at Night svakako nije epohalno dostignuće, ali u vreme kada se pojavio izazvao je sveopštu euforiju. Te nešto neviđeno do sada, rekoše jedni, jer svoju subverzivnost bazira na tome što motive  filma o ženi-vampiru  smešta među aktere iz islamskog sveta; te idealan spoj vampirskog horora i arthausa, rekoše drugi;  te Amirpur Ana-Lili – novi Džarmuš,   dobacuju iz trećeg reda, i tome slično . Taj film je za mene bio jedan pitak pastiš koji je vešto ukomponovao svoje uzore, i stilski i sadržinski, s jednim jedinim ciljem: da iživi potajne želje žena, koje trpe nepravdu od strane muškaraca, kroz filmsku fikciju brutalne osvete i da se tako, barem na ovaj, u suštini jalov način, one oduže za njihov sramni položaj ne samo u muslimanskim zemljama sa mizoginim šerijatskim pravom kao državnom pravosudnom doktrinom, kakva vlada u Iranu, već i mnogo šire, i tamo u onim zemljama gde su ženski i muški pol, navodno, ravnopravni.  Ovakav „humani...
Post a Comment
Read more