FILMOONIRIJA

  Mogao bih da se kladim (da sam klađenju sklon – a nisam) u to kako su najnepopularniji oni filmovi (i ne samo filmovi) koji za teme imaju starost, a onda i sve ono što iz starosti proističe: propadanje, bolest (obično neizlečiva), ružnoća (i telesna i karakterna), usamljenost, mizerija svakakve vrste. I sam imam takvu odbojnost (i to sve više kako mi se treće doba primiče), ali ipak proverim autora i način na koji su te teme obrađene kroz napise o datom filmu. Već nakon prvih kritika, ali i nagrada koje je osvojio, japanski film Teki Cometh je privukao moju pažnju. Naravno, trebalo je prići s rezervom, jer su i te pozitivne ocene date uz ogradu da se gotovo cele tri četvrtine filma ništa značajno ne dešava, osim toga što svedočimo varijacijama u dnevnim rutinama jednog starca, samca, uglavnom prikovanog za kuću. Nasuprot tome, u poslednjoj četvrtini film dobija na dinamici, nepredvidivosti, uplivu fantastike ili košmarnih snova, jednom rečju, dolazi do diverzije na tom beskrvnom...