Posts

Anora (2024) vs. The World Is Yours (2018)

-
Image
  Krajnje je vreme da se pridružim gomili i da učestvujem (makar indirektno i na svoj način) u najavi noćašnje ceremonije dodele Oskara. Međutim, to vreme ne bi došlo da se nije pojavio jedan dobitnik koji me je inspirisao da nešto napišem povodom njega, a onda i povodom cele te manifestacije. Anora je ono što bi, po meni, trebalo da bude prototip dobitnika ove nagrade – karnevalski film, tj. zabavan film koji pršti od energije vratolomno ukrštajući žanrove komedije, (melo)drame, romanse, akcionog i krimi filma, i pritom pružajući gledaocima, kao i njihovim protagonistima, lud i nezaboravan provod. Naravno, da bi bio nagrađen, takav film mora da ima pored širine i izvesnu dubinu, promišljenost, da je idejno bogat na način da dotiče univerzalne ljudske teme, da sadrži višedimenzionalne karaktere koji će te ideje da ovaplote i da, konačno ono najvažnije, bude rediteljski zaokružen kroz izvesnu osobenu autorsku viziju i njoj primerenu stilizaciju. Gotovo da sve pomenuto (do izvesne m...
2 comments
Read more

Salt for Svanetia (1930) – Mikhail Kalatozov

-
Image
  Krajem dvadesetih godina prošlog veka u SSSR-u je nastupila Staljinova politika čvrste ruke. Ona se prelila i na umetnost i film. Posebno film, jer je on u prvoj socijalističkoj državi smatran za glavno sredstvo propagiranja tekovina Oktobarske revolucije. Nekako se proslava desetogodišnjice revolucije poklopila sa prvim petogodišnjim planom intenzivnog razvoja društva, pa je film poslužio kao primarni medij ovekovečenja i veličanja tog boljševičkog prevrata, ali i propagandno i agitaciono sredstvo za ubrzan razvoj socijalizma i beskompromisnu borbu protiv retrogradnih elemenata, petokolonaša kulaka i sveštenika, protiv feudalizma, kapitalizma, protiv religioznosti i sujeverja. Tako su nastali i filmovi kao što su Pudovkinov The End of St. Petersburg (1927) i Ejzenštajnov October - Ten Days that Shook the World (1928), koji su obeležili jubilej revolucije, a onda i oni koji su promovisali „prvu petoletku“, samopregoran rad, polet, snagu i hrabrost u izgradnji zemlje, u stvaran...
Post a Comment
Read more

Snoviđenja XXXVI – Ćaskanje sa A. I. o mediju filma, a onda i o autorsko-komercijalnom filmu i njegovim najboljim predstavnicima

-
Image
  Odskora smo u mogućnosti da prilikom google-pretraga koristimo AI režim, veštačku inteligenciju koja na osnovu postavljenog pitanja vrši analize i povezivanja raspoloživih podataka, a onda i kreira odgovore. S obzirom da je njena baza podataka gotovo neograničena, a da su oruđa za dovođenje u vezu određenih informacija asocijativnim putem (softveri i algoritmi) sve savršenija, ne mogu da se ne uoče prednosti koje ona donosi. Uz pomoć veštačke inteligencije na najbrži mogući način dolazimo do potrebnih saznanja i, iako su stručne knjige stvorene kreacijom živog ljudskog mozga još uvek nezamenljive u svojim finesama i suptilnosti unutar određene problematike, njenom primenom olakšavamo sebi svakodnevni život uz značajnu uštedu vremena. Želeći da testiram mogućnosti veštačke inteligencije rešio sam da je „intervjuišem” na temu filma kao medija, a onda i njegovog umetničkog potencijala, tj. odnosa između umetničkog i komercijalnog filma. U prvom delu testirao sam prevashodno bogatstv...
Post a Comment
Read more

Asphalt (1929) vs. Harbor Drift (1929)

-
Image
  Tvrdo jezgro nemačkog filmskog ekspresionizma počelo je da se rastače već s početka treće decenije XX veka sa kammerspielfilm pokretom, a onda, u drugoj polovini te dekade, i sa „uličnim filmom“. Na taj način najpre nastaju intimne socijalne drame snimljene u kamernim uslovima sirotinjskih kućeraka, da bi potom one izašle na ulicu i obuhvatili sve ono šarenilo urbanog življenja stavljajući akcenat na izazove i opasnosti života u gradu. Međutim, svi ti filmovi slede izvornu ekspresionističku tendenciju pesimističkog i fatalističkog sagledavanja stvarnosti i uz poslovično mračnu, kontrastnu fotografiju obeleženu direktnim sučeljavanjem svetlosti i senke, u sporom ritmu psihološkog seciranja likova-autsajdera, vraćaju se, faktički, tamo odakle su i potekli. Ipak, vreme neminovno donosi promene, pa se u filmovima nastalim s kraja dvadesetih, na prelazu ka zvučnom filmu, oseća određeni „postmodernizam“, jer se kombinuju filmski stilovi silent cinema-e  ( in general ) potekli iz ...
Post a Comment
Read more