FILMOONIRIJA

       Ne toliko davno obavestih javnost da sam ovde na blogu predstavio sve što sam nameravao da predstavim iz dosadašnjeg opusa Kjoši Kurosave. Ostali su svesno preskočeni maltene samo neki direct to video radovi iz devedesetih, nekolicina uglavnom starijih kratkih ostvarenja i prva dva dugometražna filma. Da, dobro ste čuli, nisam imao želju da pišem o Kurosavinom prvencu, niti o njegovom „sofomornom filmu“, tj. onom narednom. Možda zbog toga što sam ih okarakterisao upravo tom kovanicom preuzetom iz grčkog jezika: sophos (mudrost) + moros (ludost), dakle benastim mudrolijama. Ne, ni najmanje nije razlog mog zaobilaženja to što ih mnogi svrstavaju u „pink filmove“, filmove mekopornografske, one koji eksploatišu žensko telo isključivo zarad seksualnog zadovoljstva. Ne, jer je Kurosava u okviru ovog žanra i formata imao druge ciljeve. Možda ne da nešto mnogo pametno kaže, ali svakako da sabotira ta (ne)pisana pravila. Ovi njegovi filmovi, iako vrve od golih sisa ...

  ...Darkness Imprisoning me All that I see Absolute horror I cannot live I cannot die Trapped in myself Body my holding cell  - Landmine Has taken my sight Taken my speech Taken my hearing Taken my arms Taken my legs Taken my soul Left me with life in hell... ...Zvuči vam poznato? Da, svakako, to je klimaks Metalikinog remek-dela, pesme One . Sada, pak, svi znamo i da su ove reči inspirisane filmom Johnny Got His Gun , detetom Novog Holivuda rođenim ipak van te filmske industrije, koje je potonulo u zaborav sve dok ovi čupavi prljavi metalci nisu uklopili ključne delove filma u svoj prvi video spot, tamo tek početkom 1989. Ali nije bilo lako naći „Džonija koji kreće u rat“ ni posle tog datuma. Televizije su izbegavale ovaj film, a kasnije se i oklevalo sa njegovim prebacivanjem na DVD format. Konačno, 2024. je izvršena digitalizacija i nova 4K restauracija filma, pa je on sada dostupniji (bilo legalno, bilo ilegalno) u dostojnom obliku. I hrvat...

       Sunčano vrelo jutro na dvogodišnjicu smrti moje majke donelo je još jednu smrt. Saznadoh da je tokom noći umrla i majka mog drugara Uroša. Stradao mu je brat pre nekoliko godina kao žrtva masovnog ubice, a potom, evo, umreše mu i roditelji jedno za drugim. Suđeno mi je, izgleda, da danas ceo dan provedem na groblju. Pogledah u oca nakon što mi je izneo ovu tužnu vest i pomislih da ću i ja jednog dana ostati sam, onda kada ni njega više ne bude... Mračne misli mi rasteruje zvuk motora auta koji je upravo pristao uz kuću. To su moj brat i bratanica, oni koji uvek sa sobom donose i dobro raspoloženje, čak i danas kada je povod njihovog dolaska godišnjica smrti naše mame i bake.      Pripremili smo dva buketa belih ruža ubranih u bašti ispred kuće, zapakovali sveće, pa seli u auto i zaputili se ka groblju. Put nas je vodio pored seoske crkve gde nisam mogao da ne zapazim i konstatujem kako se današnja mladež pedantno prekrsti svaki put kada tuda pro...