Perfect Days (2023) – Wim Wenders
Venders je samo na početku svoje karijere, tokom sedamdesetih godina prošlog veka, bio posvećen isključivo igranom dugometražnom filmu, a onda u podjednakoj meri radi dokumentarce koji povremeno, a vremenom sve više, postižu i veći uspeh od ovih prvopomenutih. Devedesetih svom opusu dodaje režiju muzičkih video spotova, dok u XXI veku učestvuje i u omnibus filmovima kao autor pojedinih segmenata uz ostale angažmane – kratki filmovi, dugometražni dokumentarni i igrani. U poslednjih dvadeset do trideset godina povoljan utisak na mene ostavili su isključivo njegovi muzički dokumentarci kao što su Buena Vista Social Club (1999), Ten Minutes Older: The Trumpet - Twelve Miles to Trona (2002), The Soul of a Man (2003), Pina (2011), poneki dokumentarac o vizuelnim umetnicima kao što je The Salt of the Earth (2014) i gotovo ništa više od toga. Zapravo, posle The Beautiful Days of Aranjuez (2016) izgubio sam volju za Vendersom, pa je kod mene nastao hijatus u praćenju njegove karijere sve do pos