FILMOONIRIJA

       Bogato i raznovrsno naučno- kulturno  i umetničko delo koje je za sobom ostavio Đorđe Kadijević, a koje je ujedno i nacionalno blago kako srpskog, tako i ostalih južnoslovenskih ili jugoslovenskih naroda, uključuje ponajviše njegovo filmsko stvaralaštvo. I pored niza prepreka i poteškoća na koje je na tom planu nailazio, uspeo je za svog života da snima i za bioskop i za televiziju, i filmove i serije. Mahom su to bili bioskopski filmovi „crnog talasa” s kraja šezdesetih, zatim televizijski filmovi strave i užasa početkom sedamdesetih, televizijske serije i filmovi sa istorijskom tematikom tokom osamdesetih i, konačno, posle povratka hororu sa filmom „Sveto mesto”, sporadični filmski televizijski projekti između dugih perioda apstinencije izazvanih dubokim ličnim razočaranjem ratom i raspadom Jugoslavije, ali i zbog teških uslova za snimanje filmova tih godina. Kasnije, u ovom veku, Kadijević je već bio zaboravljen, jer, zapravo, nikad nije ni bio dobro s...

       A Girl Walks Home Alone at Night svakako nije epohalno dostignuće, ali u vreme kada se pojavio izazvao je sveopštu euforiju. Te nešto neviđeno do sada, rekoše jedni, jer svoju subverzivnost bazira na tome što motive  filma o ženi-vampiru  smešta među aktere iz islamskog sveta; te idealan spoj vampirskog horora i arthausa, rekoše drugi;  te Amirpur Ana-Lili – novi Džarmuš,   dobacuju iz trećeg reda, i tome slično . Taj film je za mene bio jedan pitak pastiš koji je vešto ukomponovao svoje uzore, i stilski i sadržinski, s jednim jedinim ciljem: da iživi potajne želje žena, koje trpe nepravdu od strane muškaraca, kroz filmsku fikciju brutalne osvete i da se tako, barem na ovaj, u suštini jalov način, one oduže za njihov sramni položaj ne samo u muslimanskim zemljama sa mizoginim šerijatskim pravom kao državnom pravosudnom doktrinom, kakva vlada u Iranu, već i mnogo šire, i tamo u onim zemljama gde su ženski i muški pol, navodno, ravnopravni....