FILMOONIRIJA

  ...Darkness Imprisoning me All that I see Absolute horror I cannot live I cannot die Trapped in myself Body my holding cell  - Landmine Has taken my sight Taken my speech Taken my hearing Taken my arms Taken my legs Taken my soul Left me with life in hell... ...Zvuči vam poznato? Da, svakako, to je klimaks Metalikinog remek-dela, pesme One . Sada, pak, svi znamo i da su ove reči inspirisane filmom Johnny Got His Gun , detetom Novog Holivuda rođenim ipak van te filmske industrije, koje je potonulo u zaborav sve dok ovi čupavi prljavi metalci nisu uklopili ključne delove filma u svoj prvi video spot, tamo tek početkom 1989. Ali nije bilo lako naći „Džonija koji kreće u rat“ ni posle tog datuma. Televizije su izbegavale ovaj film, a kasnije se i oklevalo sa njegovim prebacivanjem na DVD format. Konačno, 2024. je izvršena digitalizacija i nova 4K restauracija filma, pa je on sada dostupniji (bilo legalno, bilo ilegalno) u dostojnom obliku. I hrvat...

       Kada sam nabasao na film Zen Noir samo sam rekao vau! Dve reči koje se najviše čuju na ovom blogu, a koje skoro da nemaju ništa zajedničko, smeštene u naslov jednog filma?! Istina, umesto reči zen, Japan je ta druga najfrekventnija reč na Filmooniriji, ali pod leksemom „Japan“ ovde uvek provejava i semantika reči zen. S obzirom da sintagma zen noar predstavlja apsurdan spoj reči, možda i oksimoron, za pretpostaviti je da se tu radi o nekakvoj komediji – parodiji ili farsi, ili o nadrealističkom filmu u kojem se realističan zaplet film noara raspetljava iracionalnim sredstvima zena. Gotovo da sam bio u pravu, pa sada nakon sedamdesetak minuta provedenih pred ekranom mogu reći da je Zen Noir pre svega uvrnuta komedija, a onda i pomalo noar upakovan u eksperimentalni, zen-nadrealistički film. Dakle, radi se o originalnom ostvarenju, ali, nažalost, originalnost, koja sama po sebi ne garantuje smislenost i kvalitet nekog dela, je možda i jedina svetla tačka ovog ...

       Postoje filmski likovi koji ti se urežu u pamćenje za ceo život. To je tako jer ti se učini da je ta izvesna uloga pisana baš za dotičnog glumca i da se on pronalazi u njoj kao i ona u njemu, ali neophodan uslov je i da se pritom radi o neobičnom liku, onom koji je opsesivno vezan za neku osobu, stvar ili pojavu. Setite se, na primer, Leona iz filma Pin: A Plastic Nightmare , mladića koji je opsednut svojom sestrom, ali još i više jednim plastičnim lutkom, čime pokušava da probije zid izolacije kojim su ga okružili roditelji. Ta opsesija prema osobi, odnosno prema određenoj stvari, prelazi u opsesiju prema  izvesnoj pojavi u još jednom kanadskom filmu s kraja prošlog veka, u filmu Kissed ili „Poslednji poljubac“ Lin Stopkevič. Tamo lik mlade devojke fetišizira samu smrt, odnosno prelaz iz života na onu drugu stranu. Dakle, ta devojka, Sandra, ima afinitet prema mrtvima, prema tek umrlima koji, kako kaže, u tom trenutku prelaza isijavaju energiju i kroz n...

       Prvi deo osvrta na sve epizode serijala Alfred Hitchcock Presents koje je Hičkok i režirao sadržao je prvih njegovih osam kratkih filmova, prvih po hronološkom redu ( OVDE ). Završio sam taj prethodni post sa epizodom u kojoj se kontemplira o savršenom zločinu. Zaključak koji se može iz nje izvući baca skepsu na mogućnost jednog takvog čina, jer će počinilac neminovno napraviti nekakvu grešku koja će ga odati. Da je, pak, tako nešto kao što je savršeno ubistvo njegova večita preokupacija, Hičkok nam stavlja do znanja već u prvoj sledećoj svojoj epizodi, prvoj od ukupno devet preostalih koje ću opisati i prokomentarisati u drugom delu ovog mog diptiha. Lamb to the Slaughter (1958) . Perfektno izvedeno ubistvo ne podrazumeva jedino uklanjanje ili uništenje tela žrtve. Moguće ga je izvesti i na način da se eliminiše oruđe kojim je počinjeno. Evo kako. Meri Meloni je domaćica udata za policijskog šefa s kojim živi u naizgled skladnom braku. Njena sreća se zasniva...