FILMOONIRIJA

  Svojevremeno, sa svog putovanja u Peking, kući sam doneo knjigu Strange Tales from a Chinese Studio , klasičnu kolekciju strašnih i fantastičnih kineskih narodnih priča, koju je priredio Pu Songling u XVIII veku. Priče o duhovima, magiji, vampirizmu i drugim bizarnostima nadrealne i fantazmične vrste imale su u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji široku popularnost kroz vekove. Čitane su i prepričavane, postavljane na pozornicu, a sa pojavom filma doživljavale su i brojne ekranizacije. Najpre u Hong Kongu gde je procvat filmske industrije tokom sedamdesetih i osamdesetih, uz demokratsko uređenje koje je obezbeđivalo slobodniji izbor tema, omogućio širok dijapazon pristupa ovim pričama i njihovoj kreativnoj obradi. Nakon prvobitnog buma sa kung-fu filmovima, tokom osamdesetih se u hongkonškoj filmskoj industriji raširio svojevrsni žanrovski hibrid koji je miksovao borilačke filmove sa fantazijom, hororom i komedijom. Stvorila se tada i prilika da se u punoj meri upregne narodno predanje...

  Krajnje je vreme da se pridružim gomili i da učestvujem (makar indirektno i na svoj način) u najavi noćašnje ceremonije dodele Oskara. Međutim, to vreme ne bi došlo da se nije pojavio jedan dobitnik koji me je inspirisao da nešto napišem povodom njega, a onda i povodom cele te manifestacije. Anora je ono što bi, po meni, trebalo da bude prototip dobitnika ove nagrade – karnevalski film, tj. zabavan film koji pršti od energije vratolomno ukrštajući žanrove komedije, (melo)drame, romanse, akcionog i krimi filma, i pritom pružajući gledaocima, kao i njihovim protagonistima, lud i nezaboravan provod. Naravno, da bi bio nagrađen, takav film mora da ima pored širine i izvesnu dubinu, promišljenost, da je idejno bogat na način da dotiče univerzalne ljudske teme, da sadrži višedimenzionalne karaktere koji će te ideje da ovaplote i da, konačno ono najvažnije, bude rediteljski zaokružen kroz izvesnu osobenu autorsku viziju i njoj primerenu stilizaciju. Gotovo da sve pomenuto (do izvesne m...