A Chinese Ghost Story (1987) – Siu-Tung Ching

 

Svojevremeno, sa svog putovanja u Peking, sa sobom sam kući doneo knjigu Strange Tales from a Chinese Studio, klasičnu kolekciju strašnih i fantastičnih kineskih narodnih priča, koju je priredio Pu Songling u XVIII veku. Priče o duhovima, magiji, vampirizmu i drugim bizarnostima nadrealne i fantazmične vrste imale su u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji široku popularnost kroz vekove. Čitane su i prepričavane, postavljane na pozornicu, a sa pojavom filma doživljavale su i brojne ekranizacije. Najpre u Hong Kongu gde je procvat filmske industrije tokom sedamdesetih i osamdesetih, uz demokratsko uređenje koje je obezbeđivalo slobodniji izbor tema, omogućio širok dijapazon pristupa ovim pričama i njihovoj obradi. Nakon prvobitnog buma sa kung-fu filmovima, tokom osamdesetih se u hongkonškoj filmskoj industriji raširio svojevrsni žanrovski hibrid koji je miksovao borilačke filmove sa fantazijom, hororom i komedijom. Stvorila se tada i prilika da se u punoj meri upregne narodni folklor koji je bio prebogat fantastikom, stravom i užasom, pa su počeli da se pojavljuju ovi, i dalje u svojoj osnovi kung-fu filmovi, ali obogaćeni natprirodnim elementima. Međutim, horor oštrica, koja je bila kao žilet u narodnim pričama, otupljena je humorom, i to prevashodno iz komercijalnih razloga. Velika većina tih filmova je, pak, neuspešno kombinovala sve ove obuhvaćene žanrove i često postajala papazjanija u kojoj se data humorizovana priča vidi kao sopstvena parodija. Takvu blamažu je izbegao tek mali broj filmova, a jedan od njih je i A Chinese Ghost Story iz 1987. godine o kome ću sada nešto i reći.

A Chinese Ghost Story kao potku uzima nekoliko priča iz Po Songlingove zbirke, koje su scenaristički obrađene i dramski povezane u celinu, i na taj način nastaje storija o Ningu Cajčenu, skupljaču poreza, koji dolazi u jedno provincijsko mesto gde se neplanirano zadržava ceo dan, pa onda tamo mora i da prenoći. Prenoćište nalazi u napuštenom hramu u obližnjoj šumi. U hramu, međutim, iznenada nabasa na devojku Ni Šjoučjen u koju se, zbog njene nestvarne lepote, smesta zaljubi. Sutradan, pak, u šumi sreće Jana Čišiju, taoističkog sveštenika, koji mu kaže da u napuštenom hramu obitavaju zli duhovi i da je ta devojka verovatno jedan od njih. Plašljivi Ning Cajčen ipak i naredne noći ode u hram, samo zbog lepotice Ni Šjoučjen, kako bi od nje iznudio priznanje o sopstvenoj prirodi. Njegove strepnje se obistinjuju; ona mu prizna da je duh i da je pod vlašću „stare dame“, demona drveta, za koju je prinuđena da pribavlja nove duše ubijajući slučajne prolaznike. Ona to nevoljno radi, a sada, kada su i njena osećanja prema pristiglom mladiću ljubavne vrte, reši da raskine svoj odnos sa demonom. To će učiniti tako što će Ning Cajčen iskopati urnu u kojoj se nalazi njen pepeo i zakopati je ponovo daleko od ukletog, demonskog drvata. Ali „stara dama“ ne sedi skrštenih ruku i angažuje celu svoju hordu monstruoznih bića, koja uključuje, pored veštih kung-fu boraca natprirodne snage, i žive mrtvace i ogromno čudovište u obliku dugačkog, masivnog jezika koji vitla, udara, obavija i steže do smrti svoje protivnike.

Taoista Jan Čišija, pripadnik svešteničkog reda kome je kung-fu i meditativna tehnika, koristi svoju borilačku veštinu da pomogne Ning Cajčenu i Ni Šjoučjen kako bi oni ostvarili svoj plan. U spektakularnoj završnici sve pršti od borilačkih duela: od telesnih akrobacija koje prkose gravitaciji (i duhovi su telesni), blještavila sečiva sablji letećih demona, ali i letećeg taoiste, od sluzi i ljigavosti ogromnog jezika, kao i od prašine od skrhanih osušenih tela živih mrtvaca. Tako dobijamo zabavnu fantastičnu ekstravagancu koja dobro funkcioniše na više polja. Odličan umetnički dizajn scene, kostima, naglašen dobro usmerenim osvetljenjem i pronicljivom fotografijom, idealan je okvir za vrhunski koreografisane akcione scene i nadrealne prizore uverljivo skrojenih čudovišta. Čak i ljubavna veza i odnos između dva glavna lika deluje ubedljivo i dirljivo iako i A Chinese Ghost Story, kao uostalom i većinu tih hongkonških akcionih filmova, odlikuje zapostavljanje idejno-scenarističko-dijaloških finesa koje film čine sofisticiranim. Ovako, bez toga, filmovi postaju samo puka zabava. Istina, ovaj film mnogo manje pati od problema te vrste; on je sa tom svojom skaskom ipak uverljivo predstavio „lepotu i krhkost života na zemlji“, kako reče jedan od kritičara sa zapada.

No, da ne cepidlačimo. Film je u svojoj suštini pokret, a pokret je do svojih filmskih paroksizama stigao baš kroz tu „kung-fu poetiku“. Preostaje nam samo da uživamo u tom filmskom baletu, bujanju životne energije kroz napon tela i telesnosti ostvaren preko razlike fizičkog i duhovnog potencijala, potencijala koji je ukorenjen u drevnoj kineskoj filozofskoj mudrosti taoizma. Zbog toga neću propustiti da odgledam i ona dva manje uspešna nastavka ove prve „Kineske priče“. Nekada davno sam gledao jednu od njih, što me je uz varljivo ali prijatno sećanje ponukalo da odgledam celokupnu trilogiju. Prethodne godine je restaurisan prvi film iz te franšize, ovaj koji vam ovde predstavljam, i distribuiran u bioskope širom Kine. U vreme premijere, pa sve do danas, A Chinese Ghost Story nije prikazivan legalno u Kini, kao uostalom ni mnogi drugi hongkonški filmovi, pa je sad prilika da se u njemu uživa onako kako mu priliči; u digitalno masterizovanoj kopiji i na velikom ekranu. Tako su se ove nove generacije Kineza našle u prilici da u najboljim uslovima vide film koji je bio među vrhunskim predstavnicima tadašnjeg horor mejnstrima. Kada to kažem ne mislim samo na Hong Kong i azijski region, već na svetsko tržište. Jer A Chinese Ghost Story je vizuelno, kroz stil i estetiku, ali donekle i kroz teme i motive, sasvim parirao holivudskom hororu osamdesetih. Čak ga mnogi porede sa čuvenim The Evil Dead-om, od koga je, sasvim moguće, crpeo pojedine ideje. Ali ja bih vas usmerio na drugu stranu; vratio bih vas ka zvaničnom njegovom predlošku, kolekciji tradicionalnih kineskih priča, koje su sjajne kao produkti narodne viševekovne mudrosti i smisla za fantastično vođenog dubokim, živim strahovima primitivnog, sujevernog čoveka.