Moj izbor sa Sajma knjiga 2026. na Novosadskom sajmu

 

Upravo završeni Sajam knjiga u Novom Sadu doneo je nikad više izdavača i nikad više knjiga. Bar je takav moj subjektivni utisak. Možda mi se samo čini da je tako, pošto sam ovaj put tamo bio poslednjeg dana, u nedelju, kada je i gužva veća od uobičajene, a i kada izlagači svu svoju robu izbace na tezge kako bi prodavši što više knjiga pred sutrašnji fajront rasteretili police, a napunili džepove. U svakom slučaju, kao i uvek, u poplavi svega i svačega našao se dovoljan broj kvalitetnih dela, barem za jedan poveći ranac, pa onda ne mogu da budem nezadovoljan. Moje otkriće na ovogogodišnjem sajmu bio je štand Niškog kulturnog centra i knjige o filmu koje su se tamo mogle naći. Pored toga pohodio sam posebno i štandove Akademske knjige, Kosmosa, L.O.M-a, Prometeja, Zavoda za udžbenike i dr. Zanimljivo je da je Klio, a posebno Službeni glasnik, ove godine zapremao manji izložbeni prostor, pa prema tome i raspolagao manjim asortimanom knjiga. Pored novih izdanja pazario sam i ona antikvarna, jer je bila prisutna i Svaštarnica iz Šapca sa uvek velikim fondom polovnih knjiga. A šta je taj moj pazar uključivao prikazano vam je dole pod rubrikama Knjige o filmu, Istorija umetnosti i Beletristika. Unutar svake rubrike prikazao sam pojedinačna izdanja sa naslovom dela, imenom autora, imenom izdavača i godinom izdavanja, zatim slikom spoljne korice knjige, a onda i kratkim opisom saržaja datim u italic-u. Taj opis sadržaja preuzet je mahom sa sajtova izdavača.

Knjige o filmu (teorija)

U ovom pregledu kupljenih knjiga o filmu najpre ću prikazati pet onih koje sam nabavio neposredno pred Sajam, a zatim i tri sa Sajma. Ono što ih povezuje je geografska odrednica – Niš. Prvih pet knjiga sam poručio od Nišlije Dejana Ognjanovića, između ostalog i filmskog kritičara, inače fanovima horor žanra poznatijeg kao dr Goul, a potonje tri sam kupio na štandu Niškog kulturnog centra. Sve u svemu, radi se o knjigama naših i stranih autora iz oblasti filmske teorije. Pojedine knjige su zbornici radova grupe autora na određenu temu. Posebno mi je drago da sam došao do prilično dobro očuvanog „Uvođenja u film”, Vladimira Petrića, „filmskog bukvara” koji je bio pionirski poduhvat na našim prostorima te 1968. godine, a onda me je obradovala i knjiga „Studiranje Šabrola”, zbornik radova o ovom velikom francuskom režiseru.

 

Slikarstvo i film – Paskal Bonicer (Institut za film, Beograd, 1998)

    "Slikarstvo i film: dekadriranja" je značajna teorijska studija koja istražuje složene veze između klasičnih vizuelnih umetnosti i kinematografije. Bonicer analizira kako film koristi elemente slikarstva, fokusirajući se na koncepte kadra, van-kadra i "dekadriranja" kao načina mišljenja slike u pokretu. Dekadriranje (Décadrage) je Bonicerov ključni pojam koji označava pomeranje, izbacivanje iz kadra ili preispitivanje ograničenja filmske slike i često se razmatra u kontekstu slikarstva. Knjiga kroz odnos slika-pokret istražuje kako se statična likovna umetnost transformiše i "crpi" u dinamičnoj filmskoj slici. "Slikarstvo i film" sadrži sledeća poglavlja: Zrno stvarnosti; Kadar-slika; Zbunjeni objektiv; Rascepljeni odraz; Dekadriranja; Preobražaj; CAPUT MORTUUM; Nestanak. Ovo delo se smatra ključnim za razumevanje teorije filma i njegovog odnosa prema likovnim umetnostima.

 

Slepo polje: ogledi o filmu - Paskal Bonicer (Institut za film, 1997)

    "Slepo polje: ogledi o filmu" Paskala Bonicera je značajna teorijska studija o filmskoj umetnosti, koju je 1997. godine izdao Institut za film (Filmski centar Srbije). Knjiga analizira "slepo polje" - prostor van kadra koji utiče na ono što vidimo, obrađujući teme poput dekadriranja, slikarstva i filma kroz sledeća poglavlja: Šta je kadar?; Površina videa; Hičkokovski saspens; Kalemovi ili: lavirint i odgonetanje lica; Slepo polje; Parčići stvarnosti; Sistem emocija. Ovo delo, s fokusom na dekonstrukciju filmske slike i strukturu kadra, smatra se klasikom filmske teorije na srpskom jeziku.

 

Filmska slika i stvarnost – Ranko Munitić (Filmski centar Srbije, 2009)

    Koja je suštinska razlika izmedju takozvane filmske slike stvarnosti i stvarnosti koja nas okružuje – jeste osnovna tema studije Ranka Munitića, koju u drugom delu knjige proširuje još deset eseja važnih autora na istu temu, od 1896. do 2006. godine.

 

Zabava ili umetnost: nedoumice oko autorskog filma (Festival autorskog filma Pogled na svet, 2008)

    Objavljeni zbornik je prerađeni i prošireni transkript tribine o pojmu, ulozi, položaju, tehnologiji, putevima i stranputicama tzv. autorskog ili umetničkog filma. Teoretičar filma Božidar Zečević založio se da se termin "autorski" promeni u "manjinski film"."Ovakvi festivali su poslednje oaze onoga što je zaista kultura, za razliku od filmske industrije. Kulturne navike i film kao umetnost još nisu sasvim iščezli, ali je mesta koja ne nude trgovinu već oduhovljenje sve manje", smatra Zečević."Zato treba da koristimo termin manjinski film i da se ne obraćamo za pomoć Ministarstvu kulture, koje podržava kulturnu industriju, već Ministarstvu za manjine, a koliko je ova oblast stvaralaštva ugrožena mogli bismo da tražimo i zaštitu od Ujedinjenih nacija", rekao je Zečević. Ideju o ovoj publikaciji dao je profesor istorije i teorije filma Vlada Petrić, a diskusija na tribini inicirana je Beogradskim manifestom 07, koji su predstavili gosti festivala, reditelji Nora Hope iz SAD i Džon Sanders iz Velike Britanije. U knjizi koju je priredio Goran Gocić, objavljena su i izlaganja Puriše Đorđevića, Miodraga Novakovića, Bore Draškovića, Ivane Kronja, Srđana Vučinića i drugih sineasta i teoretičara.

 

Uvođenje u film – Vladimir Petrić (Umetnička akademija u Beogradu, 1968)

Uvođenje u film autora Vlade Petrića predstavlja izuzetno dragocenu knjigu koja služi kao nezamenjiv vodič i resurs za sve one koji žele da se upuste u svet sedme umetnosti. Ova knjiga, zamišljena kao zbornik članaka, pruža studentima Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, ali i svim ljubiteljima filma, osnovne informacije o tehničkim aspektima filmske produkcije, estetičkim principima, kao i najznačajnijim ostvarenjima i pravcima u filmskoj umetnosti.

Kroz ovu knjigu, čitaoci će imati priliku da saznaju više o osnovama filmske umetnosti, što uključuje tehničke aspekte poput kamere, montaže i zvuka, ali i dublje razmatranje estetike filma i njegove uloge u društvu. Takođe, knjiga pruža uvid u najznačajnija ostvarenja i pravce u filmskoj umetnosti, što pomaže čitaocima da razumeju bogatu i raznoliku istoriju filma.

    Vladimir Vlada Petrić je ostavio neizbrisiv trag u svetu filma, a Uvođenje u film je jedno od njegovih najvažnijih dela koje će nastaviti da obogaćuje znanje i razumevanje filma među generacijama budućih filmskih umetnika i zaljubljenika u ovu umetnost. Ova knjiga predstavlja ne samo dragoceni vodič za početnike, već i duboki izvor inspiracije za sve one koji dele strast prema filmskoj umetnosti.

 

Studiranje Šabrola – grupa autora (Niški kulturni centar, 2014)

    Zbornik tekstova koji su sačinili Vladimir Simić i Đorđe Milosavljević i dve generacije studenata četvrte godine dramaturgije, svi zajedno i svaki ponaosob prolazi kroz zagonetku zvanu – Klod Šabrol.

 

Pitanje kritike – Ranko Munitić (Niški kulturni centar, 2009)

Problemska knjiga Ranka Munitića, proistekla iz njegovih istraživanja vezanih za BEOGRADSKI FILMSKI KRITIČARSKI KRUG. U njoj nastoji da, s jedne strane, srpsku filmsku kritičarsku misao sagleda u njenom istorijskom kontinuitetu, koja je ekvivalentna samoj pojavi filma, a s druge, da problematizuje filmsku kritiku kao disciplinu i to upravo perspektivom samih kritičara. Pitanje filmske kritike je izuzetna koncentracija nekih od najvećih srpskih filmskih kritičarskih imena a mnogi od ovde objavljenih tekstova antologijski su trenuci u razvoju srpske misli o filmu.

 

Značaj star sistema u holivudskoj produkciji do pojave govornog filma – Ana Daleore (Niški kulturni centar, 2008)

    Retko i vredno izdanje iz oblasti filmske teorije, filmologije i istorije filma koje pruža detaljnu analizu jednog od ključnih perioda u razvoju holivudske produkcije. Knjiga istražuje razvoj star sistema (sistema filmskih zvezda) u klasičnom Hollywoodu, njegove zakonitosti i uticaj na produkciju filmova pre pojave zvuka. Pruža značajan uvid u strukturu američke filmske industrije i istorijske procese koji su oblikovali klasični američki film.

Istorija umetnosti

Za male pare došao sam do kapitalnog dela Helen Gardner, „Umetnost kroz vekove” i, s druge strane, male, skromne knjige o Vivaldiju. Na žalost, izbor knjiga iz istorije umetnosti na srpskom jeziku je skroman, pa je svaka takva knjiga dragocena. Čak i ovo prepotopsko izdanje Matice srpske o sveobuhvatnom istorijskom osvrtu na „umetnost kroz vekove”, koje sam pribavio bez zaštitnog omota, iskrzano i izlizano. Što se tiče „Vivaldija”, moja blagonaklonost prema baroknoj klasičnoj muzici naterala me je da „otuđim” primerak ovog izdanja bačen u kutiju iz koje se sve dobija za sto dinara.

 

Umetnost kroz vekove – Helen Gardner (Matica srpska, 1967)

    Sa knjigom Helene Gardner, UMETNOST KROZ VEKOVE, imamo u rukama jednu istoriju umetnosti pristupačnu i jasnu, zanimljivu zbog širine zahvata a dragocenu zbog podataka i objašnjenja koja će nadamo se omogućiti pristup umetnosti i čitaocima koji su imali malo vremena za temeljna proučavanja a još manje za produbljivanje svojih znanja u ovoj oblasti. Treba priznati da se Helen Gardner izvrsno kreće u materiji, koju sistematizuje i objašnjava. Ona je siguran vodič po prostorima po kojima su umetnička dela rasuta, a kad ta dela analizira, čini to sa težnjom da im otkrije poreklo i da im prodre u strukturu. Za razliku od kod nas često prevođenih, evropocentričnih istorija umetnosti, knjiga Helene Gardner ima ambiciju da obuhvati svet i uspeva u ostvarenju te ambicije u svojim granicama maksimalno. Uticaji ostvareni preko raznih posrednika, nametnuti osvajanjima, izmenjeni životnom snagom oblika stvorenih na pojedinim područjima sveta za nju su od ogromne važnosti. U pričanju Helene Gardner oni su shvatljivi, jasni. U šemi koju je opravdano stvorila, od prvog dela u kome se kulture rađaju izdvojeno – iako vezane nekim životnim razlozima – do poslednjeg, u kome svet gleda kao celinu, ona je sigurna u sopstveni broj podataka. Ona je poklonik forme, prati njene promene kao da svako delo drži u ruci, otkriva na tim promenama puteve uspona ljudskog duha, stvaralačke uzlete i neminovna njihova gašenja u vremenima i prostorima.

 

Vivaldi – Rolan de Kand (Prometej, 2009)

Vivaldijev genije stran je klišeima komercijalne muzike, kakvu Venecija nudi na filmskim festivalima ili izrežiranim svadbenim putovanjima. Njihovo blago uvek će izmaći užurbanim putnicima našeg doba, metodičnim fotografima u potrazi za slikama koje će čuvati za uspomenu, rasejanim kolekcionarima ploča, dijapozitiva i različitih utisaka.

    U neprestanom spajanju vode i kamena, Republika začuđenoj Evropi već vekovima predstavlja svoje kontradiktorno lice. Ozbiljna i frivolna, poštena i amoralna, demokratska i aristokratska, propala i zanosna, profana i sveta, tečna i okamenjena... Venecija je bez sumnje, tih prvih godina XVIII veka, zaboravljala da je nekada dominirala morima i bila glavni grad jedine kolonijalne imperije u srednjem veku. Bio je to kraj dekadencije započete dva veka ranije. Ali taj grad pod maskama, u kojem sada sladostrasno prede lav svetog Marka, nikada nije toliko fascinirao putnike u potrazi za lepotom, zadovoljstvom i misterijom.

Beletristika

Naravno, među pribavljenim knjigama nalaze se i romani, zbirke priča, eseja, kao i poezija. Moj afinitet prema avangardi utiče da s pažnjom prelistavam dela Miloša Crnjanskog i Rastka Petrovića, na primer. Iako je većina stvari iz njihovih knjiga ovde predstavljenih pisana kasnije, kada su oni polako spušteni na zemlju tadašnjom presijom važeće kulturne politike zemlje i tako približeni glavnom toku srpskih književnih strujanja, moj kompletistički duh imao je potrebu da mi omogući da ovom kupovinom zaokružim opus ovih pisaca u sopstvenoj kućnoj biblioteci. Ono što ću, međutim, prvi put da čitam, to su eseji Vinfrid Georg Zebalda. „Anu Karenjinu” sam, pak, kupio, jer je gre’ota da najveći roman svih vremena ostane nepročitan. Naime, u školi sam ga pročitao tek do pola, a evo i sve do sada me je nekako zaobilazio…

 

Kod Hiperborejaca I i II – Miloš Crnjanski (Laguna, 2015)

Kao diplomatski službenik Kraljevine Jugoslavije, Miloš Crnjanski je boravio u Rimu od 1938. do 1941. godine i bio svedok jedne epohe. Dvadeset pet godina kasnije, po povratku iz mučnog i nametnutog egzila, objavljuje jedan od najneobičnijih romana napisanih na srpskom jeziku – Kod Hiperborejaca.

Život diplomate u Italiji uoči Drugog svetskog rata samo je okvir za sliku evropskog severa i juga, pred katastrofu koja će potresti osnove civilizacije. Tvoreći suptilne paralele sa Geteovim i Stendalovim šetnjama po Rimu, ispod senke gigantske Mikelanđelove figure, Crnjanski tumači ljude, pojave, predele, istoriju i umetnička dela. Oštrom oku genijalnog pisca neće promaći nijedan skriveni detalj koji će mu pomoći da protumači intimne i istorijske događaje podjednako.

    S lakoćom svojstvenom pripovednom virtuozu, Crnjanski će voditi čitaoca do oktrića mehanizama koji od naizgled nespojivih i rasutih fragmenata grade jednu sasvim konkretnu, ličnu istoriju određenu egzistencijalnim autsajderstvom, u isto vreme preobražavajući se u žive slike jedne dramatične epohe.

 

Ana Karenjina – Lav Tolstoj (Laguna, 2020)

Roman koji je Fjodor Dostojevski smatrao besprekornim, a Vilijam Fokner nazvao najboljim romanom koji je ikada napisan.

Ana Karenjina je monumentalno delo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava. Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu.

    „U Ani Karenjini Tolstoj je dao izuzetnu psihološku analizu ljudske duše, vrlo duboko i snažno, s realizmom umetničkog opisivanja koji dosad nismo imali.“ - Fjodor Dostojevski

 

Campo Santo – V. G. Zebald (Agora i KCNS, 2020)

U ovoj testamentarnoj zbirci od šesnaest eseja V. G. Zebalda, jednog od najboljih i najpronicljivijih autora našeg doba, prisutne su sve njegove prepoznatljive teme – moć sećanja i lične istorije, veze između slika u umetnosti i života, prisustvo duhova u mestima i predmetima. Četiri odlomka odaju počast mediteranskom ostrvu Korzici, kroz elegično tekstualno tkanje između prošlosti i sadašnjosti. U „Malom izletu u Ajačo“, Zebald obilazi Napoleonovo rodno mesto i razmišlja o nagoveštajima budućnosti tog velikog čoveka u njegovom detinjstvu. Inspiriran italijanskim grobljem, „Campo Santo“ je sanjarija o smrti, koja polazi od nečitkih natpisa, veličine i ukrasa nadgrobnih spomenika i razvija se sve do krvlju natopljene legende o Svetom Julijanu. Zebald takođe ispituje kako dela Gintera Grasa i Hajnriha Bela otkrivaju „ozbiljne i trajne deformacije u emocionalnom životu“ posleratnih Nemaca, kako se Kafkino zanimanje za prisustvo duhova među smrtnicima odražava i u Zebaldovom pismu, te kako književnost može predstavljati pokušaj restitucije za nepravde stvarnog sveta.

    Vrtoglav u svojoj erudiciji, dostupan u dubokoj emociji, Campo Santo potvrđuje Zebaldovo mesto pored Prusta i Nabokova, velikih pisaca koji opažaju nevidljive veze što određuju naše živote. „Da li je književna veličina i dalje moguća? Kako bi uzvišeni književni poduhvat trebalo da izgleda? Jedan od retkih odgovora predstavlja delo V. G. Zebalda.“

 

Izbor iz dela Rastka Petrovića, Izbor I i II (Matica srpska, SKZ, 1958, 1962)

Izbor 1: 1919 - 1924

Poezija: Pre Otkrovenja, Otkrovenje, Vuk, Čas obnove, Prevodi

Proza: Iz Burleske gospodina Peruna boga groma, Pripovetke

Članci i eseji: O slikarstvu i vajarstvu, O staroj našoj umetnosti, O folkloru i o narodnoj poeziji (U odbranu žive tradicije - 9 svedočanstava)

 

Izbor 2: 1924 - 1935

    Makedonija; Proroci; Dalmacija; Španija; Carigrad; Libija; Pozorište; Afrika; Italija; Ljudi govore; Azija; Albanija 1919; Sa svetlim poljupcem na usnama; Pet pisama