Moj izbor sa Sajma knjiga 2023. na Novosadskom sajmu

   Poslednjih godina redovan sam posetilac Međunarodnog sajma knjiga koji se održava u prvoj polovini marta u hali „Master” Novosadskog sajma. Ovaj mlađi i mnogo mršaviji brat beogradskog Sajma knjiga pokušava da zaliči na velikog brata (barem po tome što i ovde najveći izložbeni prostor zahvata „Velika Srbija” Voje Šešelja), ali, naravno, u tome ne uspeva. O razlozima nekom drugom prilikom, a ovde će biti reči o onom što je sama suština, dakle o dobrim knjigama kojih, svakako, uvek ima. Ovaj Sajam doneo je najveći broj izdavača i, čini mi se, najbolju ponudu do sada. Hala je sasvim ispunjena štandovima sa knjigama, koji više ne zapremaju samo tri četvrtine prostora, kakav je slučaj bio do sada. Poseta je bila solidna, tog prvog dana, kada sam pohodio ovaj događaj. Ulaz na novosadski Sajam knjiga, za razliku od beogradskog, je besplatan, ali zato su knjige, mislim, u proseku nešto skuplje. Naravno, frljaju se sa ogromnim popustima, 40, 50, pa i 80%, ali to se na cenama knjiga baš i ne vidi. Ono što sledi je prikaz mog ovogodišnjeg izbora za čitanje (kratki izvodi ispod svake knjige preuzeti su sa sajta izdavača i dati su u italic formatu). Nešto od prikazanog sam pazario, a nešto ću tek da pazarim, i to tempom koji može da prati moj kućni budžet.

 

Knjige o filmu

Knjige o filmu se retko prevode na srpski, a još ređe se kod nas pišu. To je razlog što sve ono što se objavi uglavnom i kupim. Najčešće su to filmske enciklopedije i istorije filma, ali tu i tamo može se uloviti i neka specijalistička studija, individualni osobeni pogled na određenu filmsku oblast, ali i na film uopšte. Pošto istorije filma i enciklopodije objavljene kod nas uglavnom posedujem, preostala mi je kupovina knjiga iz ove druge pomenute grupe.

Dok čekamo prevod knjige Hollywood from Vietnam to Reagan...and Beyond, koju ćemo možda moći da vidimo na policama knjižara već ove godine, sada smo u situaciji da čitamo knjigu slične tematike, „Easy riders, raging bulls: kako je rokenrol generacija spasla Holivud” od Pitera Biskinda.

Od Tarkovskog ništa nisam čitao do sada, pa će mi knjiga „Zapečaćeno vreme” možda poslužiti kao uvod u njegovo pisano stvaralaštvo.

    Dve teorijske knjige o filmu, „Film i filozofija” i „Filmska fabula”, u izdanju Clio-a, pružaju pogled na sedmu umetnost iz specifične vizure pripadnika eminentne francuske škole filmske teorije i kritike.

 

Easy riders, raging bulls: kako je rokenrol generacija spasla Holivud – Piter Biskind (LOM, 2022)

Easy Riders, Raging Bulls jedna je od najboljih knjiga ikad napisanih o Holivudu, a svakako najvažnija za revolucionarni period Novog Holivuda, koji se desio krajem šezdesetih i ugašen je početkom osamdesetih godina XX veka.

    Ova izuzetno uzbudljiva hronika tog vremena, nastala je na osnovu nekoliko stotina intervjua s akterima knjige – filmskim režiserima, producentima, glumcima, scenaristima i drugim protagonistima Novog Holivuda. Tu su na prvom mestu tada mladi režiseri, tzv. „holivudski klinci“ i njihovi filmovi: Kopola, Skorseze, Piter Bogdanovič, Lukas i Spilberg, uz nešto starije Altmana i Ešbija, zatim producenti, pre svega Bert Šnajder i burleskni Čarli Bludorn, pa glumci koji su aktivno učestvovali u kreiranju filmova Novog Holivuda: Voren Biti, Džek Nikolson, Denis Hoper, Robert De Niro, i scenaristi, na prvom mestu Robert Taun i Pol Šreder.

Zapečaćeno vreme – Andrej Tarkovski (Akademska knjiga, 2018)

„Zapečaćeno vreme“ je svojevrsni filozofski traktat o teoriji filma i umetnosti uopšte, legendarnog ruskog i sovjetskog filmskog, pozorišnog i operskog režisera, pisca, glumca, montažera i teoretičara filma, Andreja Arsenjeviča Tarkovskog, po mnogima jednog od najznačajnijih i najuticajnijih ruskih filmskih umetnika i jednog od najvećih režisera u svetskoj istoriji kinematografije.

    Ovo je delo koje je sazrevalo dugi niz godina, od sredine šezdesetih godina XX veka pa do autorove smrti 1986. godine. Naime, Tarkovski je tokom čitavog života svoja razmišljanja o suštini filmske umetnosti, o poetici i misiji filma, o ulozi filmskog stvaraoca i njegovoj odgovornosti pred publikom i samim sobom, o sopstvenom stvaralaštu, profesiji i životu iznosio u mnogobrojnim člancima i intervjuima, zapisivao u svojim dnevnicima, prenosio studentima na predavanjima i publici na susretima.

Film i filozofija – Dominik Šato (Clio, 2011)

Film i filozofija daje istovremeno istorijski i kritički pregled uticaja filozofije na film i svedoči o jednoj novoj fazi u teoriji filma. Uticaj filozofije na film očitava se u tri aspekta: predstavljanje lika filozofa u filmskoj umetnosti, pokušaja filmskih adaptacija filozofskih tekstova i u sposobnosti filma da filozofira.

    Dominik Šato sintetizuje doprinos Bergsona, Benjamina, Ajzenštajna, Epstena, Bazena, Merlo-Pontija, Mitrija, Kavela, Deleza i Šefera, između ostalih, zadržavajući se pri tom kod onih predloga filozofije filma koji taj medij shvataju kao istorijski fenomen povezan s modernošću, kao polje specifičnog izraza ili pak kao predmet iskustva gde su filozofija i film jednako na probi.

Filmska fabula – Žak Ransijer (Clio, 2010)

    Žak Ransijer analizira različite oblike sukoba dveju različitih poetika koji čini srž samog filma. Između sna Žana Epstena i enciklopedije oslobođene svih iluzija Žan-Lika Godara, između zbogom pozorište i dobar dan televizijo, Ransijer dokazuje da je filmska fabula, u stvari, uvek nedosegnuta, osujećena fabula. Svojom nedosegnutošću ona briše granice između dokumenta i fikcije. Kao san umetnika 19. veka, fabula priča priču o 20. veku.

 

Filozofija/Psihologija

Knjige iz oblasti filozofije se, takođe, relativno retko prevode i objavljuju na srpskom. Čini mi se da je to tako već nekoliko decenija. Iz tog razloga učlanio sam se u lokalnu biblioteku, gde mogu da se nađu ne sve, ali barem one fundamentalne filozofske knjige. Zapravo, poslednjih nekoliko godina iščitavam ova kapitalna izdanja, i to hronološki, od stare Grčke ka savremenom dobu. Trenutno sam kod Ničea. U biblioteci nemaju „S one stane dobra i zla” i „Genealogiju morala”, pa sam ih potražio na Sajmu. Nisam našao Deretino izdanje u kojem su ova dva Ničeova rada, koja apsolviraju „Zaratustru” i prave uvod za „prevrednovanje svih vrednosti”, spojena u jednu knjigu, ali postoje odvojena nova izdanja i njih ovde prikazujem.

    Pre pomenuta dva kratka Ničeova rada ovde je prikazana i jedna od istorija filozofije, koju ću verovatno nekad imati u rukama, mada mi pomalo smeta taj akcenat na političkoj ekonomiji, društveno-političkim pitanjima i političkoj filozofiji uopšte.

    Ralf Valdo Emerson je jedan od najvećih mistika filozofske misli u poslednja dva veka. Malo toga je prevedeno i objavljeno na srpskom, a ja čak ni to malo nisam čitao. Evo prilike da počnem sa njegovom knjižicom pod nazivom „Ogledi” uz prevod i pogovor Milice Mint.

    Na kraju, tu je i jedan rad iz klasične psihologije, „Aion” od Junga. Ovo je jedno od retkih Jungovih ključnih dela koja su do sada izmicala mojoj pažnji. Ispraviće se u najskorije vreme! 

 

Istorija Filozofije – Gunar Širbek i Nils Gilje (Karpos, 2017)

    Istorija filozofije Gunara Širbeka i Nilsa Giljea je obuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored temeljnog opisa svih najvažnijih filozofskih pokreta i učenja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput prirodnih nauka ili političkih ideologija kao što su liberalizam, socijalizam i fašizam. Posebna vrednost ovog pregleda nije samo kompetentan opis nekog učenja ili postavke, nego njemu prethodi vešto osvetljavavanje problematike i pitanja na koje neki filozof u datom vremenu pokušava da dâ odgovor. Time što su dovoljno prostora posvetili kontekstualizaciji, autori uspevaju da, s izvesnom lakoćom, približe široj publici i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant.

    Valja istaći da u ovom istorijskom pregledu filozofske misli nisu zastupljeni samo filozofi stricto sensu, nego i, primera radi, najvažniji sociolozi (Dirkem, Veber itd.), ekonomski mislioci (od Adama Smita do Kejnsa), a postoje poglavlja o Frojdu i psihoanalizi, Darvinu, razvoju humanistike (Herder, Šlajermaher, Diltaj) ili istoriografije (Viko, Ranke). Jedno poglavlje je posvećeno i staroj kineskoj i indijskoj misli. I konačno, naročito težište u ovoj knjizi zauzima uspon prirodnih nauka i politička filozofija, što je odvaja od većine poznatih istorija filozofije.

 

 S one stane dobra i zla – Fridrih Niče (ITV centar plus, 2021)

Narod je nezaobilazni put prirode da bi se dоšlо do šest-sedam velikih ljudi. – Da, i da bi se zatim oni zaobišli.

Ne snaga, nego trajnost uzvišenog osećanja čini lјude uzvišenim.

Strašno је na moru umreti od žeđi. Zar morate i vi svoju istinu toliko zasoliti da ona više ni žеđ ne gasi?

Ко za svoj dobar glas nije već jednom žrtvovao samog sebe?

Od života se treba rastati onako kao što se Odisej rastao od Nausikaje - više blagosiljajući nego zaljubljen u njega.

Na kraju, čovek voli svoju žudnju, a ne ono za čim žudi.

    Ono što se čini iz ljubavi, dešava se uvek s one strane dobra i zla.

 

Genealogija morala – Fridrih Niče (ITV centar plus, 2021)

Fridrih Niče (1844 – 1900) svoju filozofiju zasniva na odnosu prema antičkoj grčkoj kulturi. On smatra da je kultura bila u usponu do pojave Sokrata, a nakon toga da dolazi do dekadencije kulture. Po njemu, od tada nastupa moral stada, moral slabih ljudi koji propoveda odricanje od života i nadu u drugi svet.

Niče tvrdi da čovek pripada zemlji i da joj treba biti veran. Njegovo učenje se sastojalo i u tome da svetom ne vlada zakon (logos) nego haos, i da je život borba. Osnova svega je volja za moći (Niče smatra da ono što čovek hoće je višak moći), i ovakvu volju ima svaki čovek.

    Ovaj filozof u umetnosti vidi najpotpunije prihvatanje života, jer u umetnosti svet dobija svoj smisao, i zahvaljujući umetnosti možemo podneti egzistenciju.

 

Ogledi – Ralf Valdo Emerson (Grafos, 1983)

    R. V. Emerson (1803 – 1882) iako nesistematičan mislilac, jedan je od vodećih predstavnika američkog transcendentalizma. Ono što je mislio i govorio blisko je filozofsko-pesničkom idealu.

    Verovao je u univerzum, kao celinu, pod jednim jedinstvenim zakonom.

    Imaginativno – njegova je moć. „Sveduša”, kao prisustvo svetlosti, izvor je duhovne moći. A duhovna moć, živa i stvaralačka, jača je od bilo kakve materijalne snage.

    U skladu sa snagom svoga duha: čovek traga za večnom lepotom. Onoliko koliko mašta i ima vizija, toliko čovek – stvaralac, večno lepog za sebe dobija.

 

Aion – Karl Gustav Jung (Narodna knjiga, 2018)

    „Aion, prvobitno objavljen u Nemačkoj 1951. godine, jedno je od glavnih dela Jungovih poznih godina. Središna tema ove knjige je simbolična reprezentacija psihičke celovitosti preko koncepta Sopstva, čiji je tradicionalni istorijski ekvivalent - figura Hrista, Jung demonstrira svoje teze putem istraživanja Allegorie Christi, posebno simbola ribe, ali isto tako i na osnovu istraživanja gnostičkog i alhemijskog simbolizma, koji on tretira kao fenomen kulturne asimilacije. Prva četiri poglavlja, o Egu, Senci, Animi i Animusu, pružaju vredan rezime ovih ključnih koncepata u Jungovom psihološkom sistemu.“

 

 

Esejistika

  

    Jedan od naših nedovoljno hvaljenih književnih genija je Stanislav Vinaver. Sve do 2015. godine nismo imali sistematizovanu i adekvatno publikovanu njegovu obimnu pisanu zaostavštinu, pesme, kritike, prevode, prepisku. Zbog toga je potez Službenog glasnika da objavi njegova Sabrana dela gotovo ravan podvigu. Zahvaljujući priređivaču Gojku Tešiću tematski su sistematizovani ne samo oni ranije objavljeni radovi, već i oni zapisi zaostali u fiokama ili rasuti po brojnim časopisima i publikacijama. Sve zajedno je zapremilo prostor od 18 tomova. Od toga u mom posedu je „Videlo sveta”, „Duša, zver, svest”, „Zemlje koje su izgubile ravnotežu”, „Čardak ni na nebu ni na zemlji” i „Odbrana pesništva”. Na Sajmu sam planirao da kupim još knjigu zapisa o pozorištu „Bog i čovek na pozornici” i o muzici „Muzički krasnopis”, ali sam obavešten da Vinaverove knjige nisu donete. Preostaje mi da posetim neku od prodavnica Službenog glasnika.

 

Bog i čovek na pozornici – Stanislav Vinaver (Službeni glasnik, 2015)

    Pozorišni eseji i kritike pisani i objavljivani u vremenskom rasponu od 1920. do 1955. godine, isključivo u listovima i časopisima, otkrivaju nam jednog od najrevnosnijih pozorišnih kritičara proteklog veka.

 

Muzički krasnopis – Stanislav Vinaver (Službeni glasnik, 2015)

    Studije, eseji, kritike i polemike o muzičkoj umetnosti. Reč je o knjizi koja nam reprezentuje Vinavera kao briljantnog muzičkog kritičara i tumača muzičke umetnosti kakvog nije niti će biti na ovim prostorima.

 

 

 Beletristika

    Kad je u pitanju „lepa književnost” zadržao sam se jedino na japanskim autorima izdavačke kuće Tanesi. Nisam odoleo da „otuđim” novo izdanje klasika moderne japanske književnosti, roman „Zlatni paviljon” Jukija Mišime, čudnim sticajima okolnosti do sada nepročitan.

    Ono što je sasvim novo u bogatoj japanskoj riznici Tanesija su četiri knjige jednog od najpopularnijih (iako možda najmračnijeg) i najboljih japanskih pisaca, Osamu Dazaija. „Kora bambusa” i „Učenica” su zbirke priča, a tu su i dva kratka romana, „Nečovek” i „Sunce na zalasku”.

    Ljubiteljima horora i filma Ring, neizostavno preporučujem istoimeni roman Kođi Suzukija, jednog od najvećih živih japanskih horor pisaca, ali i njegovu zbirku priča „Tamna voda”.

 

Zlatni paviljon – Jukio Mišima (Tanesi, 2022) 

    Zlatni paviljon je jedno od najznačajnijih dela koje je napisao Jukio Mišima. Zasnovano je na stvarnom događaju iz 1950. godine. Roman opisuje složeno patološko ponašanje i zločin iz očaja, koji je izvršio jedan mladić, student zen-budizma, za vreme priprema za sveštenički poziv u hramu u Kjotu, remek-delu budističke arhitekture, starom više od petsto godina. Budući sveštenik – ružnog lica i od detinjstva mucavac – patio je opsednut nedostižnom lepotom Zlatnog paviljona. Na užas svih Japanaca, dvadesetjednogodišnji Mizoguči, kome je lepota Zlatnog paviljona bila životni problem, spalio je ovaj istorijski spomenik i budističko svetilište, koje je podigao veliki šogun Ašikaga Jošimucu (1358–1408), vojskovođa, esteta i veliki poklonik zen-budizma. Japanci su ubrzo obnovili Zlatni paviljon, svoje nacionalno blago, a Mišima je napisao svoje remek-delo.

 

Nečovek, Učenica, Sunce na zalasku, Kora bambusa – Osamu Dazai (Tanesi, 2022)

„Nečovek” – Remek-delo jednog od najvećih japanskih pisaca XX veka i dan-danas je među pet najčitanijih japanskih romana svih vremena.

Teško je proniknuti u najdublje tajne ljudske duše, u strahove i moćne kovitlace zastranjenosti. Neke od tih najmračnijih tajni ispričaće vam veliki japanski posleratni pisac Osamu Dazai u romanu Nečovek, kroz ispovest i stradanje protagoniste, Obu Jozoa. Šta je to što ljudsko biće dovodi do ambisa i neprestano ga privlači da pada i tone u svoj nepovrat i posrnuće? Koliko dugo mora da traje patnja da bi jedan čovek osetio svoje nepripadanje ovom svetu i, da li taj sunovrat može da se sagleda ili razume, neka su od pitanja koja nameće čitanje ovog romana.

„Učenica” – Novela „Učenica” je napisana 1939. godine, ali tek sada je prvi put prevedena na srpski jezik. U knjizi se nalaze i tri kraće pripovetke „Listovi trešnje i tajanstvena frula”, „Priča snežne večeri” i „Osan” u prevodu sa japanskog.

„Sunce na zalasku” – Ovaj roman zasnovan je na transponovanim elementima piščeve biografije. Pripovedanje u prvom licu ostvareno je na vrlo sugestivan i umetnički uspeo način, pa se zato smatra da je Osamu Dazai usavršio roman u novijoj japanskoj književnosti. „Sunce na zalasku” pripoveda o nestajanju starog japanskog sveta, odmah posle Drugog svetskog rata, obeleženog vremenom lomova i haosa.

    „Kora bambusa” – Fantazijsko prati autobiografsko u Dazaijevom stvaralaštvu još od najranijih dana. Pripovetke u ovoj zbirci stoga nisu deljene tematski, već hronološki, od najranije do najkasnije. Fantazija uvek vreba na obodu svakodnevnog života; svakodnevna Dazaijeva ogorčenja progovaraju i u fantaziji. Povrh svega, individualno čitalačko iskustvo nadmašuje u jasnoći svaku udžbeničku podelu. Kao što i sam Dazai kaže u predgovoru, lepotu ne osećamo po tuđem uputstvu, nego sami, iznenada nabasamo na nju. Tvoja je sloboda da li ćeš u ovoj zbirci naći lepotu ili ne. Sveto pravo čitaoca.

 

Krug – Kođi Suzuki (Tanesi, 2019)

    Svojim majstorskim perom, pod kojim i najobičniji predmeti dobijaju patinu jeze, Suzuki čitaoce vodi od jedne do druge grozomorne scene i raspliće niti jedne kompleksne misterije na neočekivan način. Tamo gde nauka nema odgovore, na scenu stupaju stara verovanja, ljudska intuicija i primarni strah. Odlično osmišljen i vešto izveden, ovaj roman odvija se žestokim tempom, zbog kog knjigu nećete ispustiti iz ruku, ma koliko vas plašila.

 

Tamna voda – Kođi Suzuki (Tanesi, 2021)

    Ova knjiga sastoji se od sedam povezanih priča, a sve istražuju ukleta i misteriozna svojstva vode. Priče obrađuju različita okruženja, od urbanih prostora u blizini Tokijskog zaliva, preko izolovanih ostrva i udaljenih podvodnih pećina, do bezgraničnog okeana. Za protagoniste u ovim pričama, bilo da su na kopnu ili na moru, voda predstavlja izolaciju i zarobljenost, često ih fizički odsecajući od sigurnosti. Štaviše, voda funkcioniše kao prolaz od prošlosti do sadašnjosti, noseći predmete ili sećanja iz njihovog života, natrag na površinu, često sa zastrašujućim posledicama…

 

 

Polovne knjige

Ovaj put na Sajmu je bio prisutan jedan šabački antikvar sa delom svoje bogate zbirke polovnih knjiga. Zbog toga sam se pojavio tamo već prvog dana, naime, nadajući se da ću stići pre nego što se oni najbolji antikviteti razgrabe. Na kraju, zadovoljan sam sa onim što sam našao; dobro očuvane knjige uz razumnu cenu.

    Istočnjačka misao ponire sve do indijskih veda, do izvora religioznosti kao vernog pratioca civilizacije. A indijska religioznost je opet tesno vezana sa umetnošću, sa lepom književnošću pre svega, koja se u prvo vreme usmeno prenosila pevanjem uz ples. „Hiljadu lotosa” daje nam pregled jedne književnosti sa takvim korenima, ispunjene bogovima, mitskim bićima i hiljadama raznih čudesa, kao i samim običnim čovekom, ali koji nije kao na zapadu lociran u centar univerzuma, već je samo jedan njegov sićušan deo.

    Upoznavanje nobelovca Andre Žida možda je najbolje sprovesti kroz čitanje njegovih dnevničkih zapisa, ali s obzirom na vreme u kojem je aktivno živeo i stvarao i uticaj koji je vršio na savremenike, vreme prelomno na društveno-političkom planu, a onda i u umetnosti, ovaj „Dnevnik” je neprocenjiva literatura za svakog onog ko se interesuje i proučava ovaj period.

    Taj period zrelosti moderne umetnosti o kojem je Žid pisao ilustrativno je prikazan kroz modernu dramu. U antologiji „Avangardna drama” priređivača Slobodana Selenića prikazani su neki od njenih glavnih predstavnika kroz njihova ponajbolja dramska dela.

    Na kraju, pazario sam i tri knjige iz kompleta sabranih dela Lava Tolstoja. Pored neizostavne „Ane Karenjine” i „Rata i mira” Tolstoj je napisao i veliki broj pripovetki. One su uz nekoliko novela i nekoliko kraćih romana smeštene u ove tri obimne knjige, čijom kupovinom nameravam da proširim svoje poznavanje Tolstoja i izvan onoga što se striktno smatra školskom lektirom.

 

Hiljadu lotosa - antologija indijskih književnosti od najstarijih vremena do 17 stoljeća (Nolit, 1987)

    Kad je 1971. objavljeno prvo izdanje ove knjige u biblioteci "Orfej", koju je uređivao pokojni Zoran Mišić, bio je to jedan od događaja književne sezone. Bio je to prvi prodor u prašumu indijske književnosti, pokušaj da se u okviru jednog toma smesti tematski izbor odlomaka iz pojedinih književnih tradicija Indije. Kažemo "književnih tradicija", jer u geografskom smislu Indija se naziva potkontinentom, a u kulturnom smislu ona je kontinent. Vesna Krmpotić je obavila zadatak veći nego što je zadatak koji bi pred sobom imao neki Indijac koji bi hteo da svojim čitaocima predstavi evropsku književnost, od najstarijih početaka (tj. grčkih i nordijskih epova) do XVII veka, u okviru jedne knjige… (Dušan Pajin)

 

Dnevnik – Andre Žid (Nolit, 1982)

Andre Žid je uspeo da istovremeno bude svedok svog doba ispunjenog najvećim ratovima i revolucijama u istoriji, lucidni posmatrač umetničkih zbivanja, tumač i kritičar starih i novih vrednosti, a da pri tom pokuša da objasni i najintimniji deo svoje ličnosti, pruži sopstveno viđenje ljubavi, prijateljstva, odnosa pojedinca prema ideologijama, religiji i velikim društveno-političkim događajima, koji predstavljaju prekretnice istorije.

    Čitanje Židovog Dnevnika omogućuje najsvestranije i najpotpunije upoznavanje jedne bogate i nemirne stvaralačke ličnosti dok traži odgovore na mnoga sudbonosna pitanja, iako je i sam pisac naglašavao da dnevnik neće moći biti njegova verna slika, najviše zbog toga što mu se on obraćao baš u mučnim trenucima klonulosti ili kriza, dok ga je u krepkim tenucima zaboravljao zarad života. Ova knjiga ne obuhvata čitav Židov Dnevnik, jer bi u tom slučaju morala biti bar pet puta obimnija; ona predstavlja izbor onoga što je karakteristično i, iz ugla viđenja njenog sastavljača, najznačajnije u svim bitnim oblastima Židovih razmišljanja.

 

 Avangardna drama – priredio Slobodan Selenić (Srpska književna zadruga, 1964)

    Alfred Žari, Gijom Apoliner, Stanislav Vitkjevič, Ežen Jonesko, Žan Žene, Tadeuš Ruževič, Harold Pinter, Norman Simpson, Edvard Olbi

 

Tri smrti i druge pripovetke / Smrt Ivana Iljiča i druge pripovetke / Hadži Murat i druge pripovetke – Lav Nikolajevič Tolstoj (Prosveta – Rad, 1978)

„I seljak i čovek, i grof i socijalista, narodni dobrotvor i anarhista, reformator i buntovnik koji je veličao progres, povrh svega genijalni pisac, autor klasičnih romana "Rat i mir" i "Ana Karenjina", koji su odavno zauzeli svoje mesto u panteonu velikih književnosti, Lav Nikolajević Tolstoj je obeležio celu jednu epohu, može se reći zlatni vek ruske misli i umetnosti.”