FILMOONIRIJA

Erik Romer, jedan od najvažnijih predstavnika francuskog novog talasa, poznat je danas po svojim ciklusima u okviru kojih je svrstano više filmova zajedničke tematske orijentacije. To su „Šest moralnih priča“, „Komedije i poslovice“ i „Priče o četiri godišnja doba“. Prvi ciklus „Šest moralnih priča“ sastoji se od filmova „Pekarka iz Monsoa“, „Suzanina karijera“, „Kolekcionarka“, „Moja noć kod gospođice Mod“, „Klerino koleno“ i „Ljubav popodne”. U žižu javnosti Romera je tek doveo „Moja noć kod gospođice Mod“, film iz 1969. godine, ali, po mom mišljenju, najbolji film tog prvog ciklusa je „Klerino koleno“ o kojem će kasnije biti više reči. Nemojte očekivati u ovim filmovima mnogo moralisanja i idealizacije likova onako kako je to, recimo, prisutno u Servantesovim „Uzornim novelama“. Naprotiv, u duhu francuskog jezika „moraliste“ se više odnosi na ono što određena osoba misli i oseća, tako da u ciklusu „moralnih priča“ dominiraju intimni dijalozi o životnim nazorima, osećanjima, ljubavn...

Baster Kiton, kralj slepstik komedije, sve što je uradio u sopstvenoj produkciji, od prvog kratkometražnog filma One Week (1920) do poslednjeg dugometražnog The Cameraman (1928), bilo je gotovo savršeno u svakom pogledu; od scenarističkih zamisli, naracije, dramaturgije, „dramaturgije” gegova, montaže, režije do glume. Sticajem okolnosti „čovek kamenog lica” vrlo brzo nakon što je ušao u filmsku industriju preko Fetija Arbakla 1917. godine kao sporedni glumac, našao se u situaciji da poseduje sopstvenu produkcijsku kuću, a time i potpunu stvaralačku slobodu. Na taj način dobio je mogućnost da do kraja iskoristio svoj raznoliki talenat i iskustvo iz saradnje sa Arbaklom, ali i iz ranijeg perioda kada je, učestvujući u vodviljskim predstavama sa svojim ocem i majkom, počeo da osmišljava gegove i postavlja mizanscen za njihove tačke. Zbog toga Kitonove neme slepstik komedije, za razliku od Čaplinovih koje su više teatralni filmovi fokusirani na njegovu pojavu i izolovane gegove, predsta...