FILMOONIRIJA

  Filmom Women in the Mirror završavam ciklus filmova čiji osnovni motiv predstavlja ogledalo i to u simboličkoj ravni. Ogledalo kao medij u kome se odražava duša govori o njenom (patološkom) stanju u ličnosti protagoniste i u Mirrored Mind ( OVDE ) i u Fear in the Night/Nightmare ( OVDE ), ali i u poslednjem dugometražnom filmu Jošišige Jošide, „Žene u ogledalu“. Možda sam trebao ove filmove da poređam obrnutim redom zbog smera progresije rastočavanja integriteta i identiteta ličnosti glavnih likova, jer u „Ženama u ogledalu“ imamo naprslo ogledalo kao simbol gubitka sećanja na svoje poreklo, zatim u „Strahu u noći“ glavni akter se odražava u više ogledala istovremeno, što nam svedoči o njegovoj podeljenoj ličnosti, dok u „Reflektovanom umu“ naša junakinja projektuje svoj um u okruženje koje se kaleidoskopski ogleda samo u sebi, čime ona potpuno potire svoje „ja“. Ovakva gradacija ne znači da je duševni bol Masako ili Mive, protagonistkinje filma „Žene u ogledalu“ najmanji. Nap...

  Atmosferični niskobudžetni psihološki triler Fear in the Night bio je rediteljski debi Maksvela Šejna, specijaliste za film noar. Njegov doprinos ovom žanru ogledao se prvenstveno u pisanju scenarija, iako svi ti njegovi filmovi i serije, bilo bioskopski, bilo za TV, uglavnom nisu postizali komercijalni uspeh, niti zavređivali pohvalne kritike. Ipak, „Strah u noći“ je vremenom stekao svoju publiku, ali i naklonost kritike, pa je dobio i svoj rimejk pod nazivom Nightmare . Istina, rimejkovao ga je sam Šejn želeći, pretpostavljam, da sa više novca ovu uzbudljivu priču i odličan scenario vizuelno unapredi. On je u tome uspeo stvorivši, pored raskošnijeg mizanscena, kristalno čistu sliku i zvuk; učinio je sve one maglovite i mutne, grubo montirane scene, jasnijim, ali je tako sterilišući kadrove izgubio i onu eteričnu koprenu, a samim tim i specifičan vizuelni ugođaj koji originalni film nosi. Takođe, u rimejku je poradio na motivaciji glavnog lika dodajući nove kadrove, scene i čak...

  Upotrebih pre nekoliko nedelja izraz cinéma vérité , što je francuski prevod sa ruskog kovanice кино-правда , odnosno film-istina . Tvorac te kovanice je Dziga Vertov, čuveni sovjetski avangardni stvaralac dokumentarnih filmova, koji je još s početka dvadesetih godina XX veka u okviru udruženja Kinoki počeo da objavljuje radikalne manifeste o pravcima kojima kinematografija treba da ide. „Konvencionalni igrani film je nemoćan, pa treba da bude zamenjen novim filmom zasnovanim na organizaciji dokumentarnog materijala zabeleženog kamerom”, kaže jedan od tih manifesta. Zapravo, time se ističe „ apsolutna sposobnost filmske aparature da reprodukuje stvarnost onakvu kakva ona zaista jeste, kao i potreba montiranja radi aranžiranja te stvarnosti u izražajnu i ubedljivu celinu. Ta doktrina, koju je Vertov nazvao kino-oko , znatno je doprinela estetici montaže koja je, kao što ćemo videti, posle 1924. dominirala sovjetskim nemim filmom.” (Dejvid A. Kuk). Upravo u tom periodu  manife...

  Filmoonirija : Trebalo mi je neko vreme da promislim (ali i ne previše) kako bih pristao na predlog našeg gosta-domaćina Dejana Markovića dat na kraju intervjua koji sam vodio s njim o Dejvidu Linču ( OVDE ): „Možda bi mogao već u narednom postu, kao produžetku ovog intervjua, da objaviš moje dnevničke zapise nastale tokom premijernog emitovanja treće sezone serije Twin Peaks . Mislim da bi bilo interesantno čitati te (ne)artikulisane reakcije na prvu loptu o utiscima koje su na mene ostavljale pojedine epizode serije, reakcije koje nose jaku emociju svakodnevnog iščekivanja novih jednosatnih segmenata kao celina samih po sebi i, ujedno, delova jedne veće celine, kockica koje se enigmatski slažu u veliki mozaik ovog kosmičkog filmskog projekta.” Sada vam iznosim te njegove dnevničke zapise, pomalo sirove, ali nužno takve s obzirom na prirodu ovih zabeležaka. Naime, on tu često kao da polemiše sa neznanim fanovima „Tvin Piksa” preko foruma, blogova i društvenih mreža, tako da može...