Snoviđenja XXX – Razgovor sa D.M. o Dejvidu Linču - II deo

 

Filmoonirija: Trebalo mi je neko vreme da promislim (ali i ne previše) kako bih pristao na predlog našeg gosta-domaćina Dejana Markovića dat na kraju intervjua koji sam vodio s njim o Dejvidu Linču (OVDE): „Možda bi mogao već u narednom postu, kao produžetku ovog intervjua, da objaviš moje dnevničke zapise nastale tokom premijernog emitovanja treće sezone serije Twin Peaks. Mislim da bi bilo interesantno čitati te (ne)artikulisane reakcije na prvu loptu o utiscima koje su na mene ostavljale pojedine epizode serije, reakcije koje nose jaku emociju svakodnevnog iščekivanja novih jednosatnih segmenata kao celina samih po sebi i, ujedno, delova jedne veće celine, kockica koje se enigmatski slažu u veliki mozaik ovog kosmičkog filmskog projekta.” Sada vam iznosim te njegove dnevničke zapise, pomalo sirove, ali nužno takve s obzirom na prirodu ovih zabeležaka. Naime, on tu često kao da polemiše sa neznanim fanovima „Tvin Piksa” preko foruma, blogova i društvenih mreža, tako da možete samo da pretpostavite šta ga je usmeravalo na ovakva razmišljanja.

Dejan Marković:

22.05.2017. (pred premijeru prve, duple epizode): „I like trees and I love wood. I like to cut wood. Tonight, we’re going to a place where the trees are primarily Douglas firs. Douglas firs are a beautiful tree and if we’re very quiet, we can hear the wind rustling the needles as we move through the forest, getting closer and closer. And now, we’re here. Ladies and gentlemen, welcome back to the world of Twin Peaks!” - Dejvid Linč

30.05.2017. (posle 4. epizode): Prve četiri epizode su, naravno, potpuno ludilo a la Linč, ali ne samo zbog njegovog osobenog umetničkog senzibiliteta, već i zbog razuđene radnje, tako da očekujem da će u narednim epizodama postepenim rasplitanjem događaja odigranih širom Amerike, doći do fokusiranja na „crnu ložu” i efekte koje ona izaziva. Zbog toga mislim da je bilo kakva kvalitativna ocena sada, u ovom trenutku, preuranjena. Uostalom, Linč je, prema sopstvenom priznanju, pravio film u trajanju od 18 sati, a ne seriju i, stoga, ne bi trebali da hvatamo vazduh i dišemo između epizoda.

Za sada se balansira između misterije, horora i komedije, s tim da je u prve dve epizode akcenat na misteriji, a u trećoj i četvrtoj na komediji. Mislim da je Linč čak više razularen na polju komedije, nego na polju mistike. Smehotresna je, recimo, scena iz kancelarije jednog od direktora FBI-a, Gordona Kola, u izvođenju Dejvida Linča lično. Naime, u pitanju je satira na račun Amerike kao svetske (gole) sile i ogleda se u samom enterijeru kancelarije. Na zidu iza radnog stola direktora, pored američke zastave, nalazi se ogromna fotografija nuklearne eksplozije, dok se na suprotnom zidu nalazi uramljeni portret Franca Kafke. Ovako osmišljen enterijer mogao bi i da okarakteriše ličnost Gordona Kola, koji se oseća kao Gordon K. u lavirintu birokratije FBI-a, a sa druge strane može biti i aluzija na krizu identiteta Amerikanaca danas. Oni raspolažu ogromnom silom, ali sve više Zemljana sumnja u ispravnost njihovih ciljeva. Od najvećeg uzora ostatku sveta, oni su mu preko noći postali omrznuti neprijatelj.

    U prethodno rečenom leži lepota Linčovih radova. Višeznačnost ostvarena kroz latentnu simboliku tera na razmišljanje i dozvoljava razna čitanja i učitavanja. Gledanje njegovih filmova i serija je interaktivan proces, dakle traži aktivnog gledaoca koji će svojim isčitavanjem i učitavanjem stvarati i svoj film. Zbog toga i Twin Peaks: The Return se gleda pažljivo i više puta. Idealno bi bilo svih 18 epizoda odjednom ili u što manje kratkih razmaka. Ko preživi pričaće.

1.07.2017. (5-8 epizoda): Kafkine alegorične, nadrealne i ekspresivne priče i romani su možda uticali i na Linčove svetonazore. Kafkin zamak iz istoimenog romana je simbol nevidljivog zla koje utiče na naše živote na podsvesnom nivou, stvara u nama iracionalne strahove i njima se hrani crpeći nam snagu. Zamak, kao takav, može da predstavlja pandan „crnoj loži”. Sam Kafka je pred kraj života bio paralisan iracionalnim strahovima o kojima je pisao, recimo, u „Pismima Mileni”. Oni su toliko uzeli maha da je na kraju bio gotovo oduzet; nije mogao da guta, pa samim tim ni da uzima hranu i piće. Skončao je mršav kao senka boreći se za vazduh. Možda je delom i takva Kafkina sudbina inspirisala Linča da osmisli „crnu ložu” i Boba, zli onostrani entitet koji se hrani našim strahovima, a dolazi sa vatrom - fire walk with me (zar Kafka nije tražio od Maksa Broda da spali svu njegovu zaostavštinu).

    Posle sedme epizode saznajemo da se na bočnom zidu Gordonove kancelarije nalazi naslikan klip kukuruza ispred oblaka dima ili prašine, koji su možda posledica pomenute eksplozije, dok u osmoj epizodi uviđamo da je prva nuklearna detonacija inicirala ulazak Boba u naš svet. U narednim epizodama možda će nam se otkriti još neki, krucijalni detalj iz Gordonove kancelarije, koji će smislenije povezati izloženu ikonografiju. Za sada, tu su nuklearna eksplozija kao big beng Tvin Piksa, klip kukuruza kao simbol genetski modifikovane stvarnosti ili garmonbozije, nastanka perioda bola i tuge, i Kafkin portret koji je još uvek bez neke jasnije asocijativnosti. Možda je Linč ovim portretom samo hteo da nam poruči da ne očekujemo rasplet na kraju serije, već otvoren kraj, s obzirom da je Kafka mnoga svoja dela ostavio nedovršena.

3.07.2017. (završavam s Kafkom): Ne bih više o Kafki, ali pošto mu je danas rođendan, evo iznosim sadržaj pisma iz 1917, koje mu je uputio jedan nesretni čitalac „Preobražaja“:

 Berlin-Šarlotenburg, 10. april, 1917.

 Dragi gospodine,

 Vi ste me rastužili.

 Kupio sam vaš „Preobražaj” na poklon mojoj rođaci. Ali, ona nije u stanju da razume priču. Moja rođaka dala je knjigu svojoj majci, koja je takođe nije razumela. Majka je dala knjigu mojoj drugoj rođaci, koja takođe nije imala objašnjenje. Sada pišu meni: očekuju da im ja objasnim priču jer sam ja doktor u našoj porodici, ali ja sam u problemu.

 Gospodine! Proveo sam mesece u rovovima razmenjujući udarce sa Rusima, a da nisam ni trepnuo. Ali ja ne bih mogao da podnesem da izgubim poštovanje mojih rođaka. Samo mi vi možete pomoći. Morate, jer ste me vi i doveli u ovu nepriliku. Stoga vas molim da mi kažete kako moja rođaka treba da shvati „Preobražaj”.

 Sa najvećim poštovanjem,

 dr Zigfrid Volf

25.07.2017. (9-11 epizoda): Da li je dete koje bljuje u kolima „zombie” ili ne videćemo verovatno u narednim epizodama… ili nećemo. Inače, posle 8. epizode, koja je za sada najveći izazov zdravom razumu i ujedno fundamentalno razodgonetajuća (otkriva se poreklo Boba i Lore kao dva suprotstavljena entiteta, personifikacije dobra i zla), imamo 9, 10 i 11. epizodu, koje su znatno konvencionalnije u dramaturško-narativnom smislu, a i tiču se „ovozemaljskih” likova ne suviše izloženih uticaju „crne lože”.

U 11. epizodi ponovo se u većoj meri pojavljuju čađavi klošari, kao nekakva „crnokošuljaška” vojska „crne lože”, koja kontroliše prolaz između ovog i onog sveta. Njihovo poreklo i svrha ipak su još uvek tajanstveni, ali zanimljiva je činjenica da je Linč čađavog klošara upotrebio i u Mulholland Drive-u kao oličenje najdubljih strahova jednog od likova iz filma.

Niti su odrpani čađavci iz TP-a (samo) drvoseče, niti je odrpani čađavac iz MD-a samo klošar. Budi siguran u to! Vidim da mnogi tumači TP-a i MD-a kada ne umeju da odgovore na pitanja ko ili šta je to, posežu za odjavnom špicom i listom likova, jer tamo uz ime glumca mora da stoji odredba za lik. Ali „woodsman” i „bum” su samo najbliže spoljašnje manifestacije ovih pojavnosti. Njihova suština je malo kompleksnija. U svakom slučaju, razvojem ove treće sezone ipak postepeno dobijamo odgovore i idemo ka raspletu, pa će nam i pojam „šumski ljudi” biti barem malo jasniji (nadam se).

26.07.2017. (o Frostovom predlošku): Možda sam malo staromodan, ali moja očekivanja idu u tom smeru da mi sama serija, kao zaokružena celina, da sve potrebne informacije, odnosno uskrati sve nepotrebne iz književnog predloška, kako bih na kraju imao potpun doživljaj izgrađen na viziji autora, dakle Linča kao reditelja. Znači, ukoliko Linč ne otkrije prirodu ovih stvorenja (čađavaca) ili to učini u 16. epizodi, onda pretpostavljam da to ima svoje zašto, pa bi mi čitanje „Tajne istorije TP-a” samo narušilo Linčovu audio-vizuelnu (de)konstrukciju Frostovog scenarija. (Iskreno, Frostovo pisanije samo po sebi me ne zanima i TP gledam skoro isključivo zbog Linča.)

    Inače, ja sam se u početku opredelio za bindžovanje svih 18 epizoda nakon što se TV emitovanje završi, ali gonjen nestrpljenjem pratim seriju iz nedelje u nedelju. Bar da sam (ja, ali i mnogi drugi) mogao da se uzdržim od ovih preuranjenih tumačenja zbivanja i prognoza budućeg toka događaja, ne bih rizikovao da se na kraju osramotim, jer može da se ispostavi nakon poslednje epizode da je Linčov mentalni sklop mnogo više strejt od uvrnutih mozgova njegovih fanova.

30.08.2017. (12-16 epizoda): Uf, dobro je! Posle 12. i 13. epizode, kada se činilo da je Linč zalutao, ili u najboljem slučaju tapkao u mestu, usledila su tri nastavka koja mogu da pariraju najboljim epizodama prve i druge sezone. Stoga već sad, pre nedeljnog finala za koje ne sumnjam da će pohvatati preostale rasute konce i vezati ih u predivnu mašnicu blue rose tipa, mogu da kažem da je novi TP ispunio očekivanja!

31.08.2017. (17-18 epizoda): Mislim da će u ovih preostalih dva sata (evo opet se istrčavam) one rasute niti priče da konvergiraju ka Lori i njenoj „božanskoj” prirodi, pre nego što se obznani da je sve to Gordonov san... Šalim se, niko ne može da zna kako će ovo da se zavrsi, ali kao što rekoh, ne sumnjam u Linčove neograničene sposobnosti.

2.09.2017. (spekulacije o raspletu povodom Elvisovog Las Vegasa i još nekih bizarnosti): S obzirom koliko je puta Elvis viđen posle svoje navodne smrti, može se zaključiti ne samo da je živ, nego da je i posejao svoje mnogobrojne tulpe širom USA. Preostaje da originalni Elvis ili barem jedna od njegovih tulpi zapeva u Roadhouse-u na kraju poslednje epizode. To bi bio spektakularni finale...

A sad ozbiljno. Zašto Las Vegas? Jednostavno, zli Kup vodi svoju kriminalnu imperiju iz Las Vegasa, jer se tu obrće najveći novac. Zbog toga je tu locirao svoju operativu pod Dankanom Todom i tu smestio svog tulpu - Dagija.

Ovi pametni Ameri su, čini se, zaista na dobrom tragu kada povezuju black lodge i Roadhouse, ali scena sa Odri u Roadhouse-u iz prethodne epizode, kao i sva njena pojavljivanja u trećoj sezoni (dijalozi sa Čarlijem), su toliko bizarni da mogu da budu jedino halucinacija ili komatozni košmar.

    Mislim da je ključna rečenica u novom TP-u ono što je izgovorila Monika Beluči u Gordonovom snu: „Mi smo kao sanjari koji sanjaju i onda žive u snu. Ali ko je sanjar (takvog sna)?!”. Opčinjen ne Monikom Beluči, već ovom njenom izjavom, počeo sam ponovo da čitam Kafkine „Snove”, sabrane zapise o snovima čoveka koji je živeo sanjajući stvarnost... Eto mene opet kod Kafke! Mora da u tome ima nečega...

5.09.2017. (prvi pokušaj obrazloženja raspleta): „Mi smo kao sanjari koji sanjaju i onda žive u snu. Ali ko je sanjar (takvog sna)?!”

TP je san u snu ili bolje reći košmar u košmaru. Ali konačni snevač nije ni Kuper ni Gordon Kol, nego Linč glavom i bradom. Finalna epizoda relativizuje i ono poslednje što nas je još pridržavalo za realnost u fantastici TP-a, a to je Kuperova svest i integritet ličnosti. Dok 17. epizoda razrešava osnovni zaplet kao san u snu oličen u borbi dobra i zla personifikovanim u Lori i Bobu, 18. otkriva okvirni san/košmar koji sve podvodi pod logiku snova. Dolazi do promene identitetȃ, nestalnosti vremena i mesta i iskušavanja zdravog razuma koji sve to treba da svari. Kuperov osećaj gubljenja sposobnosti rasuđivanja oličen u pitanju: „Koja je ovo godina?” i Lorin besomučni krik bude Linča iz njegovog košmara.

    Jeste, rekao sam gore da će to sve Linč na kraju da veže u mašnicu, ali sam dodao i blue rose tipa. Dakle, ispostavlja se da je sve fejk. To jest, da je ceo TP jedan prolongirani košmar bez konteksta, odnosno bez onog koji sneva. I kao što se san obično prekida buđenjem baš u trenutku kulminacije dešavanja, kada je uzbuđenje najveće, tako se i ova serija završava pre nego što je dala mnoge iščekivane odgovore.

7.09.2017. (još neka tumačenja): U poplavi raznorodnih objašnjenja smisla završnice treće sezone, koje možemo čitati ovih dana, izdvojio bih teoriju multiverzuma datu na Indiewire-u. Kuperovo putovanje u prošlost i spašavanje Lore menja budućnost, odnosno stvara paralelnu stvarnost.

    Pitate se zbog čega se u skoro svakoj epizodi u scenama u Roadhouse-u uvode neki novi likovi da se posle toga više nikad ne spomenu. Možda iz tog razloga što je ovaj noćni klub metafora tog multiverzuma. Svaka lična priča u ovoj masi nepoznatih ljudi, gostiju kluba, je jedna ravan postojanja bez kraja i početka, paralelna stvarnost konfrontirana u svojoj posebnosti prema uporednim stvarnostima. Lorin vrisak na kraju je iznenadni blesak svesti o tome.

Roadhouse - Lissie