FILMOONIRIJA

  „Svetilište tradicije, nauke i umetnosti, gotska katedrala ne sme biti posmatrana jedino kao rad posvećen slavi hrišćanstva, nego pre kao utelovljenje ideja, stremljenja elemenata vere rasprostrtih među ljudima, kao savršena celina kojoj se možemo obraćati a da ipak nikad ne prodremo u religijsku, laičku, filozofsku ili socijalnu misao naših predaka. Odvažni svodovi, otmenost lađa, raspon srazmera i lepota izvedbe čine od katedrale originalno delo neuporedive harmonije, ali koje, izgleda, upražnjavanje kulta nije kadro da ispuni. Ako, s jedne strane, sabranost, pod spektralnim i polihromnim svetlom iz visokih prozora s obojenim oknima, i tišina pozivaju na molitvu, pripremaju nas za meditaciju, s druge strane, u svojoj izvanrednoj snazi, sklop, struktura i ornamentacija izlučuju i reflektuju manje utešne senzacije, duh više laički i, recimo, bezmalo paganski...“ ( Misterija katedrala , Fulkaneli). Na Vikipediji se može pročitati da je katedrala u Kelnu primer izuzetne harmonije p...

  U sledećih pet filmova predstaviću tematsko-motivske varijacije film noara sa izuzetkom one najčešće njegove varijante u kojoj je akcenat na motivu femme fatale . Dakle, umesto fatalne žene ovde ću predstaviti obične dobronamerne ljude sa margine, one sa kojima se sudbina surovo poigrala; siromašnog emigranta kome je lice unakaženo u požaru, kidnapovanu ženu kojoj je nametnut novi identitet, uspešnog detektiva sa rascepom ličnosti, državnog agenta koji kao neophodni šraf sistema nema svoj porodični život i, konačno, vojnika ranjenog u borbi nakon čega je izgubio pamćenje. Među ovim filmovima su i intimne noar drame i misterije, kao i pseudodokumentaristički krimići; tri filma Džozefa H. Luisa i po jedan film Roberta Florija i Džozefa L. Mankijevica. Osim Florijevog filma svi ostali su nastali u kriznim godinama, neposredno po završetku II svetskog rata, u vreme kada su američki nezavisni filmovi tematski i idejno bili najoporiji, najgorči, prepuni pesimizma, osećaja beznadežnosti...

  Masaširo Šinoda je jedna od perjanica japanskog novog talasa, filmskog pokreta nastalog na prelazu u šezdesete godine prošlog veka. To je vreme kulminacije ubrzane transformacije Japana iz bede posleratnog perioda u visokorazvijenu zemlju, jednu od velesila modernog sveta. Ovakav munjevit industrijski uspon podrazumevao je i kolateralnu štetu u vidu brojnih žrtava tranzicije, osiromašenih ljudi, ali se odrazio i na kulturni identitet Japanaca. Umesto tradicionalnih vrednosti patrijarhalnog društva ukorenjenog u stroge etičke principe, na snagu stupa kapitalističko-konzumeristički moral koji sledi najniže ljudske nagone, materijalističke prohteve za bogatstvom i komforom do kojih se stiže preko gomilanja novca. Sada božanski atributi sa duhova predaka, bogova budističkog panteona i svetosti izgubljenim ratom iskompromitovanog cara prelaze na njegovo veličanstvo novac. Više se ne biraju sredstva da se do njega dođe, čak i po cenu da se izgubi čast i ugrozi život drugog. Na taj nači...

  Postoje neki filmovi koji nisu dovoljno kredibilni  u smislu umetničkih kvaliteta  da bih ih afirmativno prikazao  ovde na blogu , ali su zabavni, razgaljujući – nadahnjujući u jednom drugom smislu, u smislu životnosti, nesputanosti, slobode u svom pristupu materijalu koja vodi čak do poništavanja svih pravila storitelinga, dramaturgije, pa i osnovne logike ponašanja jedne stvarne individue, makar ona bila i u liku nekakvog demona ili zombija. Ta nesputana energija se ovom „slobodarskom” nekonzistentnošću, haotičnošću i anarhijom rasipa nikad ne uspevajući da stvori zaokružen, sintetizovan učinak jednog kompetentnog filmskog ostvarenja. Ali, s druge strane, takva provala životne energije, recimo na način kako je to ispoljeno u filmu  „Demoni ”,  je zarazna i lepi gledaoca za platno, odnosno ekran, i po cenu rizika od sopstvene  „ demonizacije ” . Ja sam se u takvoj ulozi gledaoca našao gustirajući „Demone” još u eri VHS-a, formata idealnog za ovakva ...

Foto: Kinopravda-institute.org Prvi deo intervjua možete čitati OVDE . Filmoonirija : Može se, dakle, reći da je sličan proces vidljiv i u filmskim i u književno-kritičkim i lingvističkim strujanjima u pred i post oktobarskom periodu u Rusiji, odnosno Sovjetskom Savezu. U njima su prepoznatljivi tragovi konceptualnih promišljanja pristiglih sa Zapada, ali i iz sopstvene sredine. Kako su ti koncepti doveli do nastanka montažnog postupka na način kako se to praktikovalo u sovjetskoj školi nemog filma? Vlada Petrić : Iz ovakve intelektualne i kreativne atmosfere niču filmska dela koja radikalno okreću stranicu i sve što im je prethodilo podvrgavaju preispitivanju i raščlanjivanju tražeći u filmskoj formi elemente koji su joj imanentni i kao takvi je suštinski određuju. Montaža se nametnula kao centralna komponenta sintakse filma, koja sve druge elemente postavlja u uzajamni odno s, a ujedno je odrednica koja manipulacijom utiče na percepciju vremena i dinamiku, emotivno-psihološku dimenzi...