Filmični lokaliteti (XI) – Kelnska katedrala

 

„Svetilište tradicije, nauke i umetnosti, gotska katedrala ne sme biti posmatrana jedino kao rad posvećen slavi hrišćanstva, nego pre kao utelovljenje ideja, stremljenja elemenata vere rasprostrtih među ljudima, kao savršena celina kojoj se možemo obraćati a da ipak nikad ne prodremo u religijsku, laičku, filozofsku ili socijalnu misao naših predaka. Odvažni svodovi, otmenost lađa, raspon srazmera i lepota izvedbe čine od katedrale originalno delo neuporedive harmonije, ali koje, izgleda, upražnjavanje kulta nije kadro da ispuni. Ako, s jedne strane, sabranost, pod spektralnim i polihromnim svetlom iz visokih prozora s obojenim oknima, i tišina pozivaju na molitvu, pripremaju nas za meditaciju, s druge strane, u svojoj izvanrednoj snazi, sklop, struktura i ornamentacija izlučuju i reflektuju manje utešne senzacije, duh više laički i, recimo, bezmalo paganski...“ (Misterija katedrala, Fulkaneli).

Na Vikipediji se može pročitati da je katedrala u Kelnu primer izuzetne harmonije postignute u srednjovekovno-gotičkoj arhitekturi. Projektovana je u obliku latinskog krsta slično tlocrtu katedrale u Amjenu. Uz takav stil gradnje podudara im se i širina središnjeg broda u odnosu na njenu visinu. Kelnska katedrala sadrži dva bočna broda sa obe strane glavnog broda, čime je poduprt jedan od najviših gotskih svodova, svod u vidu krsta. Izvan zidina je teret spoljašnje opne premošćen kontraforima u francuskom stilu, a istočni kraj ima jedinstven deambulatorijum čiji se prohod rastače u apsidu sa sedam radijalnih kapela. Gradnja kelnske katedrale je počela 1248, a trajala je sa prekidima do 1880. Ima impozantne razmere; dužina joj je 144,5 m, širina 86,5, dok su joj tornjevi visoki 157 m. Posle one u Ulmu, katedrala u Kelnu je najviša u Evropi.

Iako je ova katedrala građena kroz vekove, dakle i nakon što je gotski stil prevaziđen, težilo se tome da se osnovni smisao i ideal građevine sačuva, tako da danas svedočimo da je prvi cilj gotske sakralne arhitekture ispunjen. Ostvarena je dematerijalizacija kamena kroz vitke izdužene oblike koji streme ka visinama, kao i kroz gustu čipku kamene plastike, ali takođe je i oblikovana svetlost rasejavanjem bele u spektar boja njenim prolaskom kroz vitražno staklo na prozorima, što sve zajedno daje katerdrali svojstvo jedne nebeske građevine koja i pored svoje monumentalnosti deluje kao da nema težinu.

Tek što je njena gradnja konačno završena (kraj XIX veka), dolazi do značajnih oštećenja na svodovima glavnog i bočnih brodova pred kraj II svetskog rata. Keln je sravnjen sa zemljom u savezničkom bombardovanju, ali se kelnska katedrala, začudo, ipak nekako održala.

Razglednica posleratnog Kelna

Za razliku od francuskih katedrala na čijim fasadama se roguši i ceri mnoštvo himera, grotesknih figura, zmajeva, vukodlaka, psoglava, smešnih i strašnih obrazina, na fasadi katedrale u Kelnu uz ljudske figure svetaca dominiraju oštri lukovi i snopovi vertikalnih pravih linija premreženih gustom geometrijskom ornamentikom. „Pred sobom ovde imamo jednu linearnu maštariju, čiju bi prirodu trebalo razmotriti. Kao kod ukrašavanja kod primitivnih naroda i ovde je nosilac umetničkog zanosa geometrijska, apstraktna linija, po sebi nesposobna za organski izraz. Opet, iako neekspresivna u organskom smislu, istovremeno pokazuje i izvanrednu životnost. Pošto, međutim, liniji kao takvoj u potpunosti nedostaje čak i naznaka onog organskog, taj izraz životnosti mora biti izraz nečeg drugog od organskog života.“ (Formalni problemi gotičke umetnosti, Voringer)

Pogledajmo tu „germansku liniju“ i u enterijeru kelnske katedrale.

Voringer se u ovom njegovom navedenom delu bavi, zapravo, genezom i razvojem takozvanog germanskog duha na primeru gotičke umetnosti. Ali on tu ide i dalje i nagoveštava jedinstvenu nit koja spaja nemačku gotiku, romantizam i ekspresionizam. A mi možemo tu nit da usmerimo konkretno i na nemački filmski ekspresionizam. Jednostavno, prizovite sebi prizore, recimo, iz filma „Umorna Smrt“ Frica Langa i tako na praktičnom primeru proverite teoriju Vilhelma Voringera ukrštajući priče o „prvoj, drugoj i trećoj svetlosti“ ove filmske antologije sa gotskom scenografijom koju obeležava vertikalna linija i prelomljeni luk.

Iz filma „Umorna Smrt“ Frica Langa

U kelnskoj katedrali se čuvaju mošti Sveta tri mudraca, koje su u Keln stigle 1164. godine. One se nalaze u zlatnom sarkofagu iz XIII veka. Tu je i pozlaćeni krst nadbiskupa Gera iz oko 960. godine sa figurom Hrista u hrastovini, i Milanska Madona, drvena skulptura iz oko 1290. Oltarske slike je naslikao Stefan Lohner. Međutim, pažnju svakako odvlače brojni veliki vitraži od kojih su mnogi postavljeni 2007. godine. Isfiltrirana svetlost kroz obojene površine stakla kao da otelovljuje „materiju“ od koje su sačinena nebeska bića predstavljena na tim slikama. Potrebno je još i čuti božansku germansku baroknu muziku iz grandioznih crkvenih orgulja kako bi bili sasvim preneseni iz rajnske nizine u rajske visine, onakve kakve ih predstavlja katoličko-protestantski kanon.

Skulptura Hrista iz X veka (Vikipedija)

Sve fotografije, osim onih koje su potpisane, moje su vlasništvo. Nastale su u februaru 2015. godine prilikom službenog puta u Ahen, u Nemačkoj, na koji sam poslat sa kolegama iz Naučno-tehničkog centra NIS-Naftagasa.