FILMOONIRIJA

  Nekako sve češće Nove godine dočekujem kod kuće. Valjda to tako ide sa starenjem i splašnjavanjem ushićenja koje je pumpano od najranijeg detinjstva sa Deda Mrazom, novogodišnjim paketićima, jelkama, ukrasima i celom tom euforijom podstaknutom potrošačkom groznicom, odnosno propagandnom mašinerijom korporativnog i svakog drugog kapitala. Otkad sam dao otkaz, pokušavši da se izvučem iz tog kapitalističkog pandemonijuma, i zabio se u radnu sobu da bih pisao tekstove za ovaj blog (ima tome već više od tri i po godine), moj društveni život je počeo da trpi. Ali ne mari, barem više ne zalazim u onu jebenu kancelariju i ne gubim najproduktivniji deo dana na gluposti, već ga trošim na knjige, filmove, muziku... Nešto i, bar verujem u to, pametno napišem, a i ostane mi vremena da pravim društvo ostarelom, sve nemoćnijem ocu... Elem, bliži se Nova godina za kad planiram da par dana odmorim od interneta i posvetim se (sada ovako društveno nekoristan) porodičnom druženju uz televizor i, ne...