Papučarski doček 2026. uz filmski TV program!

 

Nekako sve češće Nove godine dočekujem kod kuće. Valjda to tako ide sa starenjem i splašnjavanjem ushićenja koje je pumpano od najranijeg detinjstva sa Deda Mrazom, novogodišnjim paketićima, jelkama, ukrasima i celom tom euforijom podstaknutom potrošačkom groznicom, odnosno propagandnom mašinerijom korporativnog i svakog drugog kapitala. Otkad sam dao otkaz, pokušavši da se izvučem iz tog kapitalističkog pandemonijuma, i zabio se u radnu sobu da bih pisao tekstove za ovaj blog (ima tome već više od tri i po godine), moj društveni život je počeo da trpi. Ali ne mari, barem više ne zalazim u onu jebenu kancelariju i ne gubim najproduktivniji deo dana na gluposti, već ga trošim na knjige, filmove, muziku... Nešto i, bar verujem u to, pametno napišem, a i ostane mi vremena da pravim društvo ostarelom, sve nemoćnijem ocu... Elem, bliži se Nova godina za kad planiram da par dana odmorim od interneta i posvetim se (sada ovako društveno nekoristan) porodičnom druženju uz televizor i, neminovno, uz standardno očajni novogodišnji program. Naravno, ja ću vući na svoju stranu, tražiti u tom moru kanala i jeftine estradne zabave filmove, kvalitetne filmove. Međutim, neću bežati od toga da tražim i one zabavne, bez većih umetničkih pretenzija. Što da ne, uz tešku prazničnu zakusku i slivanje krvi iz mozga u stomak, pametnije je birati nešto čuvstvenije, što više atakuje na utrobu i čula, nego na um.

Preostaje mi da iscrpno pregledam TV vodiče i izdvojim filmove koje nisam gledao, a ispunjavaju prethodno pomenute uslove. Ovo sad radim javno, pretpostavljajući da će i neko od vas biti prikovan za kuću i, ujedno, poželeti da priredi sebi jedan tradicionalni doček uz televizijski program. Pokušaću da takvima uštedim muku nasumičnog šaltanja kanala uz tanušnu nadu da će nešto „dobro“ naleteti. Zato, u okviru spiska koji sledi, daću vam naslov filma u originalu i u prevodu, godinu proizvodnje, ime režisera, kao i naziv kanala i termin emitovanja, kako bi sačuvali dragoceno vreme i izbegli to besomučno šaltanje. I pored toga, znam da mnogi od vas imaju drugačiji ukus, a ako ne, onda barem drugačije trenutno raspoloženje koje će ih odvući i ka drugačijem izboru. Takođe, verujem da su mnogi gledali bar neke filmove od ovih ponuđenih i da im onda jedino preostaje da samostalno srčuju. Takvima neka je sa srećom!

Od 27.12. ove, do 4.01. naredne godine biće emitovan pozamašan broj filmova, ali tek 13 koliko-toliko zadovoljavaju moje kriterijume za gustiranje u ovoj prazničnoj nedelji. Nije mnogo kad se uzme u obzir broj filmskih kanala na kablovskoj (bez HBO i CineStar paketa, koje nemam u ponudi ili ne želim dodatno da plaćam), ali opšte je poznato da ti filmski kanali beskrajno vrte u krug ono što imaju, a nemaju baš mnogo toga. Opet možemo očekivati „Žikine ženidbe“, „Tesne kože“, maratone nabrijanih filmova Čaka Norisa ili Stivena Sigala itd. Malo je noviteta i onoga što vredi a nije (toliko) popularno, dakle autorskih i umetničkih filmova. Ipak, tu je tih 13 da me/nas u(ne)sreći:

-Broker / Broker (2022) - Hirokazu Koreeda (RTS2, 27.12, 16h02) – Ovaj film sam gledao relativno skoro, ali Koreedina sklonost da pravi filmove o porodici (i za porodicu) dobrodošla je u vreme novogodišnjih i božićnih praznika kada je porodica na okupu. Pored toga, malo je azijskih, japanskih ili korejskih, filmova na TV-u, pa svaki ovakav eksces skreće pažnju.

-Maraton filmova Elvisa Prislija za doček na RTS-u (RTS2, 31.12, 14h – 5h) – 7 lakih komada praznih smislom, a punih vatrometa muzike, boja, nameštenih osmeha, jeftinih romansi i srećnih završetaka. Prava novogodišnja bajka, i to u rokenrol ritmovima! Izabraću neki od tih sedam. Više od toga biće previše.

-Poslednja trka (1979) - Jovan Rančić (RTS1, 1.01, 9h) – Premijerno prikazivanje digitalno restaurisane kopije filma kojeg smo voleli dok smo bili mali. Vi što imate decu, pokušajte da ih odvojite od telefona, igrica i društvenih mreža i zadržite nepomične pred televizorom jedan i po sat. Sumnjam u uspeh toga poduhvata, ali možda će bar neki novi klinac ili klinka da pretpostavi iskrenu emociju tehnološkom progresu i njegovom lažnom sjaju, pa onda i odgleda ovaj staromodni film do kraja.

-Duel in the Sun / Dvoboj na suncu (1946) - King Vidor (HRT-HTV1, 3.01, 7h20) – Epski „sapunjavi“ vestern ili „horse opera“, što bi rekli Ameri. Po svemu sudeći dovoljno dobar vestern da se presedi 130 minuta uz stare dobre koltove 45 i vinčesterke.

-The Flowers of St. Francis / Franjo Asiški, Božji lakrdijaš (1950) - Roberto Rossellini (HRT-HTV3, 27.12, 20h16) – Veliki Roselini u fragmentarnom biopiku velikog katoličkog sveca pokušao je da dostojanstvenu ozbiljnost vere prebaci na sklisku ravan komedije.

-Goya or the Hard Way to Enlightenment / Goja (1971) - Konrad Wolf (HRT-HTV3, 28.12, 23h30) – HTV3 već dva meseca nedeljom u kasne sate daje filmove zaboravljenog istočnonemačkog režisera Konrada Volfa. Uglavnom su to filmovi o levičarima, pacifistima ili nearijevcima u arijevskoj, nacističkoj Nemačkoj i, potom, u Nemačkoj pod sovjetskim protektoratom, kada su se odnosi ovih suprotstavljenih strana obrnuli za 180 stepeni. Sada, u „Goji“, proverićemo kakav je Volf na terenu koji nije do tada pohodio, jer se ovde bavi španskom istorijom s početka XIX veka i njenim umetnikom svetskog glasa, koji je slikarski stilizovao to tragično vreme („tragično vreme“ – čist pleonazam).

-The Naked Man on the Sportsground / Goli čovek na sportskom terenu (1974) - Konrad Wolf (HRT-HTV3, 4.01, 23h35) – Ponovo je Volf na tuđem terenu, sportskom terenu, a zapravo se bavi položajem umetnika u savremenom društvu. Još jedan, pretpostavljam, solidan film, koji je zajedno sa ostalima iz ciklusa digitalno restauriran i dat u originalnoj verziji, onako kako je to zamislio sam autor.

-The Lady of Musashino (1951) - Kenji Mizoguchi (FilmBox Arthouse, 29.12, 23h25) – Ovo je jedan od retkih Mizogučijevih filmova koje dosad nisam gledao. Mada, pošto na ovom kanalu idu filmovi bez titla, teško da ću ga tu i gledati. Ako ništa, ostaje mi beleška za neki drugi put na nekom drugom mestu.

-Siberiade / Sibirijada (1979) - Andrei Konchalovsky (Pink World Cinema, 27.12, 7h) – Ovaj epik Končalovskog možda vredi gledanja. Možda?! Zbog tog „možda“ treba imati poprilično hrabrosti da bi se selo pred nešto što traje gotovo pola dana (da ne bude: traje kao gladna godina).

-The Happiness of the Katakuris / Sreća porodice Katakuri (2001) - Takashi Miike (Pink World Cinema, 29.12, 17h) – Ovu Mikeovu klasičnu opičenu komediju gledao sam davno na nekom negledljivom snimku. Sada ću je možda ponoviti, mada, titlovani prevodi filmova na kanalima „ružičaste“ televizije su uglavnom očajni; loš prevod pun gramatičkih grešaka stvara konfuziju, često i potpuno upropašćuje gledalačko zadovoljstvo.

-Atanarjuat: The Fast Runner / Prvi trkač (2001) - Zacharias Kunuk (Pink World Cinema, 31.12, 1h04) – Po svemu sudeći, ovaj inuitski mitski film se mora odgledati. Kritike su nedvojbeno pozitivne!

-The Green Butchers / Danski specijalitet (2003) - Anders Thomas Jensen (Pink World Cinema, 31.12, 23h06) – Još jedna crna komedija Danca Jensena. Nadam se da će biti bar približno dobra kao i „Adamove jabuke“, snimljene odmah nakon ovog filma.

-The 7th Voyage of Sinbad / Sinbadovo sedmo putovanje (1958) - Nathan Juran (Pink Classic, 2.01, 00h11) – Nekada sam uživao u ovom filmu, nevino detinje, kada je prikazivan u „zimskom bioskopu“ RTB-a. Možda su praznici i opuštena, ležerna atmosfera pravo vreme za reprizu ovog svojevrsnog i izvrsnog avanturističkog spektakla.

***

Toliko od mene za ovu, još jednu prohujalu godinu. Hvala vam na praćenju, čitanju, i komentarima. Do sledećeg posta pozdrav i srećna Nova!