FILMOONIRIJA

  Sovjetska filmska škola i njeni dometi u teoriji i praksi dali su ogroman doprinos razvoju filma, kako nemog, tako i zvučnog, a taj uticaj se oseća i dan-danas. Inovativna tehnika montaže je njeno glavno obeležje. Počev od metode „kino-oka” Dzige Vertova, preko „Kulješovljeve radionice”, do dijalektičke montaže Sergeja Ajzenštajna, ova škola je težila da asocijativnim povezivanjem kadrova agituje za novo, socijalističko društvo. Otuda su ovi filmovi najčešće propagandni epski (pseudo)dokumentarci, ideološki filmovi koji se, radije nego psihologijom individue, bave mentalitetom klase. Ali, Ajzenštajn, Pudovkin, Dovženko i drugi uspevali su da oduševe, a uspevaju i danas, ne tom svojom dubioznom sadržinom filma, već blistavom formom, estetikom baziranom na upečatljivim, simboličkim slikama i sekvencama nastalim bilo „spoznajnim povezivanjem sličica”, bilo njihovom „kognitivnom kolizijom u svesti gledalaca”. Nasuprot ovim sovjetskim pregaocima, u periodu pre Oktobarske revolucije, n...

  „Sećam se… Pravo iz crne tišine ti si rođen u bolu. Rođen si zajedno sa mržnjom i besom u sebi… Dobio si šamar po leđima da bi vrisnuo i zaplakao. I onda si znao da si živ. Tri-zarez-osam kilograma, dečak Frenki Bono… Kasnije si naučio da zadržiš vrisak i da kanališeš tu mržnju i bes…”. Glas naratora nas uvodi u život Frenkija Bona, život plaćenog ubice. On je dobio zadatak da iz Klivlenda otputuje na Menhetn kako bi ubio jednog od vođa mafije. „Ulaziš na Menhetn po mraku, koje god da je doba dana, kroz tunele kao kroz kanalizaciju ispod grada. Ali ne mariš, tako je u svakom gradu… Sam si, ali ne mariš ni što si usamljenik. Tako je kako treba da bude. Oduvek si bio sam. To je postalo tvoj trejdmark. Tako ti odgovara…” Ipak, Frenki nije baš toliko sam koliko bi želeo da bude. Da bi izvršio ubistvo najpre mora da se sastane sa predstavnikom nalogodavca kako bi uzeo predujam, a onda od tog novca i kupio pištolj kod Velikog Ralfa. Njujork nije baš toliko veliki grad, jer je Frenki to...

  Sajam knjiga u Novom Sadu održava se od 18. do 24. marta, i ove godine u hali 1 Novosadskog sajma. Čini se da je hala popunjenija u odnosu na prethodnu godinu, da je više izlagača, kao i knjiga, ali ne bih mogao da kažem da li je i ponuda bolja. Najviše sam se zadržao na štandovima L.O.M-a, Akademske knjige, Kosmos izdavaštva, Clio-a… Ali više sam gledao nego što sam pazario. Stoga, ponuđeni izbor u tekstu koji sledi podrazumeva ne samo kupljene knjige, već i one koje ovom prilikom nisam kupio, ali sam ih stavio na listu prioriteta pri narednim kupovinama. Ne, nisu to naslovi tipa: „Izludeo sam Haški tribunal”, „Jedna banana za Kofi Anana”, „Prisluškivani telefonski razgovori”, „Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić” i tome slično, već su to mnogo zabavnije, edukativnije, sofisticiranije i, nadasve, duševnije i poetičnije knjige. U svakom slučaju, dole dati pregled iznosi ono što je meni bilo interesantno i što vredi da imam u svojoj ličnoj biblioteci. Tu su knjige o filmu, rel...

  Od studiranja na Akademiji lepih umetnosti u Filadelfiji, pa sve do svog prvog dugometražnog igranog filma, Eraserhead , dakle tokom cele jedne dekade, Dejvid Linč je, čini se, tražio sebe. Inicijalno se bavio slikanjem, ali kada je došao u posed kamere, počeo je da snima te svoje groteskno nacrtane humanoidne kreature i uz pomoć stop-animacije montira i prve filmove. U stvari, samo prvi njegov rad, Six Men Getting Sick , bio je u punom smislu reči animirani film. Već naredna tri, nastala takođe 1967. godine, Absurd Encounter with Fear , Fictitious Anacin Commercial i Sailing with Bushnell Keeler , uvode žive likove, odnosno glumce-naturščike, ali i potvrđuju Linčov umetnički senzibilitet uspostavljen njegovim prvencem. A on podrazumeva korišćenje uznemirujućih prizora i zvukova koji izazivaju gađenje i strah ili, drugačije rečeno, korišćenje audio-vizuelnih fantazmi toliko apsurdnih u svojoj naglašenoj ekspresivnosti da neminovno proizvode kod zabezeknutih gledalaca nemo cerenj...