Help Me, Eros (2007) – Lee Kang-sheng

    Ako sam za prethodna tri blog-posta našao vezu u vidu zajedničkog motiva ogledala, kao medija u kom se odražava razobručena duša protagonista (OVDE), u poslednja tri nalaze se dva filma i jedna kratka priča s motivom požude, ali takve požude koja je intenzivirana spoljašnjim nadražajima u tolikoj meri da su novonastale posledice nadrealne prirode. Dok se u filmu Door III (OVDE) požuda razbuktava dejstvom parazita i feromonima koje on indukuje, u priči „Ispovest jednog ljubavnika“ (OVDE) okidač za raspomamljeni seksualni poriv je „krvavi mesec“ i nesavladivi životinjski impuls u čoveku. Konačno, u filmu koji danas predstavljam, Help Me, Eros, glavni junak podjaruje strast marihuanom koju uzgaja u svom stanu. Rezultat u sva tri slučaja je divlji seks koji svojim visceralijama manje polno nadražuje a više zastrašuje, jer se životna iskra, želja za spajanjem u ljubavi, pretvara u destrukciju i borbu do smrti dokazujući još jednom da je tanka linija između Erosa i Tanatosa.

    „Pomozi mi, Erose“, za razliku od Kurosavinih „Vrata“ i pomenute Filmoonirijine priče, nije horor, već gorko-humorna drama sa nadrealnim elementima. Sasvim je u stilu onoga što radi čuveni tajvanski sineasta Tsai Ming-liang, mentor i životni partner Lee Kang-sheng-a, reditelja i glavnog glumca u ovom filmu. Pošto je Lee Kang-sheng pre svega glumac, koji se okušavao tek povremeno kao režiser, teško je poverovati da u ovaj kompleksan i sasvim zrelo režiran film (što ne reći – odličan film) njegov mentor i partner nije umešao svoje prste. Uostalom, Tsai Ming-liang je producirao Help Me, Eros, bio i zvanični umetnički dizajner, a i ustupio je svog prekaljenog direktora fotografije, Liao Pen-jung-a.

Lee Kang-sheng glumi Ah Jie-a, berzanskog brokera, koji je ostao bez posla, pa je sada prinuđen da proda svoj luksuzni stan, automobil i vredno pokućstvo. Ostavljen od žene sada živi sam, još uvek u tom luksuznom stanu jer ga je obio i ponovo se uselio, kao što i koristi svoj bivši auto, iako je on izložen na prodaju na jednom auto-placu, zahvaljujući tome što je zadržao rezervne ključeve. Očajan je zbog situacije u kojoj se našao, pa poziva kol-centar za pomoć potencijalnim samoubicama. Operaterka koja je primila poziv ima anđeoski glas; Jie se odmah zaljubio, pa počinje da četuje s njom izražavajući želju da je upozna. Ono što ne zna je da je Chyi, dotična operaterka, očajna usamljena mlada žena sa prekomernom težinom. I ona žudi da upozna pravog, jer čovek s kojim živi je profesionalni kuvar koji je zatrpava svojim specijalitetima, ali je ne voli. Štaviše, u zajednički stan dovodi svog ljubavnika. Jie-ov stan je prepun saksija sa marihuanom. On je koristi za ličnu upotrebu, jer mu pomaže da zaboravi svoje egzistencijalne probleme, ali mu samo odmaže u seksualnoj apstinenciji u kojoj se našao, pa je prinuđen da nađe partnerku. Uporedo sa ćaskanjem na daljinu sa Chyi, Jie flertuje sa lepoticom Shin koja radi u prizemlju njegove zgrade, u gradskoj četvrti u kojoj oskudno odevene devojke prodaju cigarete i betel-orahe, ali i povremeno zadovoljavaju seksualne potrebe svojih mušterija.

Jie uspeva da zavede Shin i odvuče je u svoj stan gde oni, naduvani marihuanom, dožive klimaks upražnjavajući „akrobatski“ seks. Preko Shin on u narko-seksualne igrice uvlači i njene koleginice, što za rezultat ima svađu između njih dvoje. Shin napušta grad i prekida sve veze sa Jie-om. Kada i njegov flert sa Chyi doživi fijasko, Jie ponovo pada u očaj, prodaje preostale stvari iz stana i kupuje loto-tiket pribegavajući tako poslednjoj slamci spasa od pada u bedu totalnog siromaštva. Tiket nije dobitni i onda preostaje samo jedno: hermetički se zatvoriti u kuhinji i potom odvrnuti ventil na plinskoj boci. Da postoji, ipak, tračak nade i vere u budućnost, govori nam to što je Jie obavestio Chyi šta namerava da učini ostavljajući joj, pritom, svoju adresu. I dok ona žuri ka distriktu betel-lepotica, a Shin pristiže sa sela nazad u lokal u kojem ponovo počinje da radi, sa neba počinju da veju loto-listići. Nadrealnom scenom, u kojoj neonsku noć metropole oplemenjuju mlade, lepe devojke sa anđeoskim krilima, dok tiketi kao konfete podražavaju idilično padanje snega koji, uzgred budi rečeno, na Tajvanu nikada ne pada, zapečaćena je sudbina glavnog junaka. On, teturajući se, otvara prozor i nestaje negde u toj fantastičnoj vejavici između potkrovlja u kojem živi i blještavih lokala obujmljenih uličnom gužvom.

Help Me, Eros je hipertaktilan film. On gotovo nagriza sva naša čula. Preko vida i sluha ježi kožu i ulazi čak i u našu utrobu. Osećamo miris marihuane, ukus betel-oraha i sve one hrane koja se sprema živa; ukus istranžiranog šarana na način da se on i u tanjiru još uvek bori za vazduh i život, tek izleglog nojevog mladunčeta na žaru ili klupka pokretljivih jegulja koje čekaju da se iz kade preruče u lonac. Naravno da nam se ovi specijaliteti nude kao metafora za Jie-ov upropašteni život. Kao i onaj šaran, i Jie se bori za svaki udah, udah marihuane koji produžava život bar za jedan dan, a koji on prosleđuje dalje uduvavajući opojni dim i u usta betel-lepotica, još jedne vrste autsajdera, potrošne robe konzumerističkog društva. Njihovo dopingovanje i neinhibirani seksualni odnosi su odraz beznađa koje produkuje nihilizam. Ne samo da je Jie na tom putu bez povratka, već kao i da čitavo društvo tone u tom lepom i veličanstvenom gradu, u tom predivno stilizovanom futurističkom arhitektonskom svetu. Za ovaj kontrastni iskorak u lepotu forme naspram mučne sadržine života protagonista zaslužan je Tsai Ming-liang sa svojim izborom mizanscena i organizacijom snimanja kojim je rukovodio Liao Pen-jung. Vizuelni utisak, koji ostavlja neonski jarko osvetljena zabavna gradska četvrt ili geometrijski sterilni luksuzni stanovi, minimalistički uređeni, u kombinaciji sa fluidno-amorfnim kolopletima golih ljudskih tela izuvijanih kao jegulje u onom klupku u kadi, je ništa manje do fascinantan.

Sama radnja filma je konstruisana prožimanjem tri njena odvojena toka. Pratimo životni sunovrat Jie-a, ali i neveselu sudbinu operaterke Chyi, kao i poslovne dogodovštine betel-lepotica. Jie-ovi odnosi sa Chyi i Shin su vezujuća nit koja spaja ove tri pripovedne ravni. Obilje dešavanja i likova (tu su i Chyi-jin partner i njegov dečko i mušterije devojaka-pradavačica) otežavaju praćenje filma, ali tome doprinose i povremeni nejasni prelazi između scena kojim se zamagljuju uzroci i posledice u razvoju radnje i narušava dramaturški kontinuitet. Na primer, Jie-ova maštanja o zgodnoj operaterki nisu ni na koji način označena kao takva, dakle sinematskim sredstvima razgraničena od stvarnosti u filmu, a onda i Jie-ovo praćenje Chyi-jine zgodne koleginice dolazi pravo niotkuda, kao i što zbivanja u betel-lokalima prirodno ne srastaju uz pripovedni tok kojim se striktno prati Jie-ova sudbina. Zapravo, pre se može naći zamerka u tome što je gledalac u ovom filmu prostorno dezorijentisan. On je tako vođen rediteljskom rukom da ne uspeva da u svojoj glavi iscrta mapu kojom bi povezao Jie-ov stan sa Chyi-jinim stanom i radnim mestom ili sa betel-lokalima, iako su ovi u prizemlju njegove zgrade. Ne oseća se ono što se, recimo, u Kijarostamijevim filmovima naziva dijagramatičnost – veza između naracije i topografske dispozicije. Bez te veze zbivanja u filmu deluju psihodelično, više nego zbog ekscentričnog ponašanja protagonista pod dejstvom marihuane.

 

 

Ove manjkavosti utiču da se filmu mora pristupiti uz punu koncentraciju. Ja sam tek nakon drugog gledanja uhvatio puni smisao svih tih razgranatih distanciranih dešavanja, ali sam neke stvari, i pored toga, morao da razjasnim pretragama na internetu. Osim toga, taj nadrealni završetak filma pomalo je izveštačen i u tom „fabrikovanju“ ostale su neke stvari nejasne, nenamerno nejasno predstavljene. Recimo, ta simbolika vejavice loto-tiketa možda nije značenski upitna, ali je kadrirana širokim planom, pa se i ne vidi da su u pitanju listići za loto, dok su krila anđela na Shin-inom kostimu preupadljiva, preterano insinuirajuća. Uprkos tome, ukupan utisak je pozitivan zahvaljujući prvenstveno, još jednom da pomenem, fascinantnom filmskom simulakrumu neonske urbane džungle, scenografskim i kostimografskim zahvatima, kao i koreografiji kulinarskih i scena seksa, uz pomoć kojih Help Me, Eros postaje veličanstvena vizuelna poema.