FILMOONIRIJA

  Film, kao medij i kao umetnost, ne bi postojao da prethodno nije postojala fotografija. Princip nastanka filmskih sličica je isti kao i princip nastanka fotografije, dakle stvaraju se dejstvom svetlosti propuštene kroz objektiv na svetlosno osetljivu površinu unutar mračne komore aparata. Taj foto-senzor na analognim aparatima je celuloidni film, dok je na digitalnim elektronski čip. Tako se dobija negativ od kojeg hemijskim tretmanom tog svetlosnog otiska nastaje fotografija koja je u pozitivu, ili se u samom aparatu elektronskim putem negativ prevodi u pozitiv. Kod filmskog medija se u kontinuitetu stvara niz negativa, koji se potom projektuju na platno ili ekran brzinom najčešće između 24 i 30 sličica u sekundi, kako bi se predstavio pokret. Ali, kažem, osnova filma je jedna jedina sličica, odnosno jedna fotografija. Ona je statična i kao takva izaziva ljudsko oko da se, umesto na pokret kroz vreme, usredsredi na detalj i trenutak u kojem je on zamrznut. U drugoj polovini XIX ...

  Svečano mogu da objavim da su dolijala i poslednja dva Hičkokova filma koja sam pukim slučajem, a možda i s razlogom, do sada zaobilazio, mada su bila na mojoj (istina dugačkoj) listi prioriteta. Biće da Stage Fright i The Wrong Man ranije nisu (barem ne često) prikazivani na televiziji, ni pojedinačno, niti u okviru TV i bioskopskih retrospektiva, a onda kada se pojavio brzi internet toliko toga je bilo na tapetu da su ova dva skrajnuta Hičkokova rada nestala s mog radara. Moguće je i da sam zbog rezervi koje sam imao prema britanskim produkcijama tog vremena polusvesno izbegavao „Tremu“ (mislim da ovako glasi zvaničan prevod naslova filma), a da sam „Pogrešno optuženog“ jednostavno prevideo. Kako god, da ne bih bio „pogrešno optužen“ da ne cenim ove filmove, ne samo da sam ih konačno odgledao, već, evo, i pišem o njima, a, kao što će te videti, oba zavređuju moju pozitivnu ocenu iako sam im našao i izvestan broj mana.           Stage Fright (1950...