Filmični lokaliteti (XII) – Foto-safari „Ivanovo 2016-17“

- September 22, 2025

Kao član „Fotografskog kluba Vojvodina“ bio sam u prilici da posetim Ivanovo tokom 2016. i 2017. godine. To je malo mesto na Dunavu kod Pančeva smešteno između ove velike reke i njenih rukavaca i mrtvaja. Povod je bilo okupljanje fotografa iz zemlje i inostranstva, koje se tamo održava svake godine tokom proleća. Idealno vreme i mesto da se fotoaparatom zabeleži buđenje prirode, ali i živopisni prizori i likovi koji ovo selo čine idiličnim u svojoj rustičnosti. Okupljanje fotografa ne samo iz Srbije, već i iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Rumunije, započelo je već u ranim jutarnjim satima u centru mesta, ispred doma kulture. Doručak na travi, a onda i poneko pivo obeležili su početak našeg zajedničkog „radnog dana“.

Pre odlaska na predviđenu rutu navrtali su se objektivi i podešavali parametri fotoaparata kako bi se bilo spremno za momentalnu reakciju i okidanje pred slikovitim prizorima.

Entuzijazam za lovom na dobru fotografiju bio je uočljiv od samog početka.

Prva stanica bila je lokalna katolička crkva u kojoj nam je bilo dozvoljeno fotkanje.

Potom smo usmereni prema nekoliko starinskih seoskih kuća pred kojima su nas dočekali modeli: devojke i momci u narodnim nošnjama.

Usledio je kraći odmor i čekanje na traktor kojim su u prikolici gosti-fotografi transportovani van sela, u pitomu, blago zatalasanu banatsku ravnicu.

Ja sam se opredelio za čamac i vožnju rukavcem do glavnog toka Dunava. Usput sam slikao obalu sa vode; gusto rastinje i isto tako gusto poređane sojenice čiji vlasnici tu samo privremeno borave. Beograđani i Pančevci u ovom zemaljskom raju nalaze okrepljujući mir i utočište od gradske buke i halabuke.

Nakon ovih akvarelskih, gotovo impresionističkih fotografija-slika, prilažem i jednu faktografsku, grupnu fotografiju na kojoj su moje kolege iz „Foto-kluba Vojvodina“, oni koji su učestvovali na safariju u Ivanovu.

***

Preostaje mi još da vam predstavim moje odabrane fotografije sa ovog foto-safarija, koje sam obradio u kompjuteru (minimalno), „titlovao“ i rasporedio po nekom svom poluintuitivnom ključu. Namerno kažem - titlovao, jer ovaj niz fotografija kao da predstavlja tuce sačuvanih frejmova nekog izgubljenog filma. Ja sam mu dao naslov „Jedan životni put“, a vi onda pokušajte da samo na osnovu te šačice ’zamrznutih kadrova’ (ipak imajte u vidu da su to ključni ’frejm-kadrovi’) rekonstruišete celu priču. Da bi užitak bio potpun potrebno je da kliknete na sliku kako bi je dobili u uvećanom formatu.