Snoviđenja XVIII – Simbolika šume kod Hosea Ortege i Gaseta

Nadovezujući se na prethodnu epizodu Snoviđenja (OVDE), na moj san o šumi, posegao sam za španskim filozofom Hose Ortegom i Gasetom i njegovim tumačenjima šume kao pojma bogatog metaforičkim potencijalom za objašnjenje strukture i funkcionisanja psihe. Pre svega šuma je simbol onog dubinskog, podsvesnog dela psihe, bez kojeg je nemoguće umetničko stvaranje, što se najbolje očituje na medijumu filma, na simbolici slike i zvuka i njihovom međusobnom dinamičkom odnosu. U ovom kratkom intervjuu postavio sam Ortegi i Gasetu nekoliko pitanja na koja sam dobio direktne odgovore, međutim, oni su zadobijali za mene neočekivan smer. Kakogod, širu priču o „šumi” možete da čitate u njegovim „Estetičkim spisima”.

Filmoonirija: Promišljajući o šumi i o njenoj značenskoj kompleksnosti, ili je možda bolje reći skrivenoj dubinskoj slojevitosti, kakve ste analogije uspostavili između ovog pojma sa svim njegovim konotacijama i različitih nivoa ljudske aktivnosti?

Ortega i Gaset: Šuma mi je pokazala da postoji prva ravan stvarnosti, ona koja mi se nasilno nameće: to su boje, zvuci, telesni bol i zadovoljstvo. Pred njom sam pasivan. Ipak, kroz ovu stvarnost može se doći do drugih, kao kada na planinskom masivu vidimo više vrhove kada se uspnemo do nižih. Uzdignute jedne iznad drugih, nove ravni stvarnosti, svaki put sve dublje i podsticajnije, očekuju da se do njih uspnemo, da prodremo u njih. Te su, međutim, stvarnosti stidljivije, ne obrušavaju se na nas kao na plen. Upravo suprotno, imaju jedan uslov da bi se prikazale: da žudimo za njima i da činimo napor da im se približimo. One, tako, na neki način žive uslovljene našom voljom. Nauka, umetnost, ljubaznost, vera, sve su to sfere stvarnosti koje ne upadaju varvarski u naše ličnosti, kako to čine glad ili hladnoća; postoje samo za one koji imaju volju da se njima bave. 

F: Koliko su te dubinske ravni domašive, budući da je i unutrašnjost šume mračna i često neprohodna i da li su kao takve vredne svog tog uloženog truda? Da li otkrivajući nam se donose užitak koji bi opravdao sve ono lutanje po šumi?

Ortega i Gaset: Pošto smo shvatili da je priroda šume uvek u begu, odsutna, skrivena – da je skup mogućnosti – nemamo celovitu zamisao o njoj. Ukoliko ono duboko i skriveno mora da postoji za nas, a mora, ono bi trebalo i da se predstavi, ali da to učini na način da ne izgubi svoje kvalitete dubine i tajnovitosti. Srećom, ravan dubine, bilo da se radi o onoj prostornoj ili vremenskoj, vizuelnoj ili auditivnoj, uvek se javlja površinski. I ta površina, strogo govoreći, poseduje dva svoja vida: jedan onaj neposredni, kada je uzimamo materijalno, i drugi kada je posmatramo u njenom drugom, virtuelnom postojanju. U drugom slučaju ona, ne prestajući da bude to što jeste, zadobija dublje značenje. To je ono što nazivamo užitkom. Užitak je organ vizuelne dubine; u njemu pronalazimo granični slučaj, u kojem je prosti pogled sjedinjen sa čisto intelektualnim činom. 

F: Kakav je mehanizam tog sjedinjavanja i da li je, pritom, neizostavni uslov intelektualna jasnoća i razlučivost pojmova?

Ortega i Gaset: Mehanizmom meditacije otvaramo put kroz šumu mišljenja, pojmove odvajamo jedne od drugih, prodiremo pogledom kroz neopažljivi međuprostor između onih najbližih, i kada smo svakog od njih postavili na svoje mesto, ostavljamo ih zakačene na idealnim oprugama koje im ne dozvoljavaju da se ponovo pomešaju. Na taj način smo u stanju da po sopstvenom htenju idemo tamo-amo kroz pejzaže ideja (kao kroz uređeni park), koje jasno i zračeći pokazuju svoj izgled. Ima, međutim, i onih koji su nesposobni da učine ovaj napor; ima onih koji, kada se nađu u oblasti ideja, dobijaju intelektualnu vrtoglavicu. Grupa pojmova sjedinjenih jedni sa drugima blokiraju im prolaz, i ovi ne mogu da nađu izlaz; oko sebe vide samo gustu zbrku, nemu i preteću šumu. 

F: Da li je ova intelektualna jasnoća i, sa druge strane, intelektualna maglovitost, osim što je individualna, i kolektivna karakteristika, deo mentaliteta pojedinih naroda?

Ortega i Gaset: Kada sam bio momak, čitao sam, zanemeo od poverenja, knjige Mendesa Pelaja. U njima se često govori o nemačkoj maglovitosti, naspram koje autor postavlja latinsku jasnoću. Sa jedne strane bio sam veoma počastvovan zbog toga, ali sam sa druge osećao i duboko saosećanje sa tim sirotim narodom sa Severa, osuđenim da večito živi u magli. Oduševljavalo me je strpljenje sa kojim su milioni ljudi, tokom hiljada godina, sputavali sopstvenu tugu, pa tako ne samo da se nisu žalili, već su ponekad pokazivali i znake zadovoljstva. Tek sam kasnije uspeo da shvatim da se jednostavno radi o nepreciznosti, sličnoj tolikim drugima kojima je naš nesrećni narod (španski) zatrovan. Nema tih germanskih magli, kao što još manje ima latinske jasnoće. Postoje samo dve reči koje, ukoliko nešto znače, znače sebičnu grešku.

F: Ali, ipak mora da postoji određena razlika između germanske i mediteranske kulture. Ne zamerite, iz ličnih razloga postavljam ovo pitanje, jer sam filmofil koji obožava nemački ekspresionizam, ali i germansku kulturu uopšte; njihov barok, romantizam i ekspresionizam, koje povezuje zajednička nit – germanski duh. 

Ortega i Gaset: Postoji zapravo suštinska razlika između germanske i latinske ili, kako vi kažete, mada ne sasvim precizno, mediteranske kulture; prva je kultura dubinskih stvarnosti, a druga površinskih. Strogo govoreći, zapravo, tu se radi o dve različite dimenzije jedinstvene evropske kulture. Među njima, ipak, nema razlike u jasnoći. A što se tiče germanskog duha, mogu da vam toplo preporučim estetički rad Vilhelma Voringera, „Formalni problemi gotičke umetnosti”. Tamo ćete kroz problem gotike moći da shvatite prirodu tog germanskog duha, koja je uočljiva još od perioda plemenskih zajednica i njihovih primitivnih rukotvorina, a proteže se sve do ekspresionističke umetnosti XX veka, pa i dalje.

F: Hvala na preporuci, ali onda moram da vas zamolim da se još jednom sastanemo povodom ove knjige i da mi opširnije obrazložite Voringerovu teoriju iz vašeg ugla sa naglaskom na ono univerzalno germansko u umetnosti, koje se može pronaći i na filmu nemačkog ekspresionističkog pravca. Razumite, ipak, ovo je pre svega blog o filmu.

Ortega i Gaset: Svakako. Biće mi zadovoljstvo!