Moj izbor sa Sajma knjiga 2024. na Novosadskom sajmu

Ovogodišnji Sajam knjiga u Novom Sadu doneo je dve bitne novine. Održava se sada krajem marta umesto tokom sedmice u kojoj se obeležava Dan žena, dok je izložbeni prostor premešten iz Master centra u obližnju halu 1. Nadam se da to nije uticalo na pad prodaje halapljivih izdavača, međutim, pretpostavljam da je on neminovan zbog konstantnog pada životnog standarda, ali i zbog povećanja cena knjiga, navodno zbog inflacije. Priznajem da je ova skupoća uticala i na moju odluku da smanjim obim kupovine, jer i ponuđeni, gromoglasno najavljivani popusti, nisu doveli do vidljivijih pojeftinjenja. Pored toga, na sajmu sam bio pretposlednjeg dana, tako da nisam uspeo ni da nađem neke interesantne polovne knjige, mada, čini mi se da je i ponuda te vrste ove godine u startu bila slabija. U svakom slučaju, dole dati pregled knjiga iznosi ono što je meni bilo interesantno i što vredi da imam u svojoj ličnoj biblioteci. Ono što je, opet, manjkalo u ponudi su knjige o filmu, o umetnosti uopšte. Knjige iz domena filozofije i psihologije su manje-više iste one koje se provlače od Sajma do Sajma, a koje spadaju među najpoznatije u okviru opusa svetski eminentnih imena iz ovih oblasti i redovno se doštampavaju bez želje da se dopune nekim drugim, manje atraktivnim naslovima. Dosta su prisutne istorijske knjige, biografije (manje monografije), pre svega one koje obrađuju domaću istoriju i znamenite ličnosti i njihovo delo. Ipak, što je za očekivati, prevagu odnose romani i zbirke priča kako domaćih autora, tako i stranih, rasutih širom Zemljinog šara. Ono što sledi je prikaz mog ovogodišnjeg izbora. Kratki izvodi ispod svake knjige preuzeti su sa sajta izdavača i dati su u italic formatu.

foto: www.021.rs

 

Knjige o filmu

Filmski centar Srbije i Jugoslovenska kinoteka povremeno plasiraju interesantna izdanja iz oblasti filma, pre svega domaće autore, dok Klio prevodi stranu kinematografsku literaturu, međutim, ni jedan od ovih izdavača nije bio prisutan ove godine na Novosadskom sajmu. Otuda oskudna ponuda i svega jedan naslov koji ovde ističem. Prošle godine sam u ovoj rubrici naveo knjigu teorije filma Andreja Tarkovskog „Zapečaćeno vreme”, a sada izdvajam njegove dnevničke zapise. Ono što je u najavi i što s nestrpljenjem iščekujem uskoro, da izađe ispod prese barem do sledećeg Sajma, jeste izdanje knjige Hollywood from Vietnam to Reagan...and Beyond Robina Vuda na srpskom, kao i nastavak objavljivanja sabranih dela Vlade Petrića u okviru kojih je do sada objavljeno I kolo od tri knjige: „Uvođenje u film”, „Razvoj filmskih vrsta” i „Uspomene filmskog monaha”.

Martirologijum - Dnevnici 1970–1986. – Andrej Tarkovski (Akademska knjiga, 2017)

   U ovoj knjizi nalaze se kompletni tekstovi svih sedam svezaka ličnih dnevnika Andreja Tarkovskog, ruskog režisera, pisca i glumca, jednog od najznačajnijih i najuticajnijih filmskih umetnika kako ruske tako i svetske kinematografije XX veka, koji obuhvataju period od 1970. do decembra 1986. godine.

    Kada je pred početak snimanja filma „Solaris“ Tarkovski počeo da piše svoj lični dnevnik, nazvao ga je Martirologijum – spisak stradanja, kao da je već tada znao koliko će težak i trnovit biti njegov životni, ali i stvaralački put.

    Na stranicama Martirologijuma prepliću se zakulisni život sovjetske i svetske kinematografije, politika i stvaralaštvo, filozofska razmišljanja i dnevnopolitički problemi, Moskva, Rim, Pariz, Stokholm, a usred svega toga nalazi se sam Tarkovski, i cenjen i prezren, i ponosit i slomljen, i smrtno bolestan i besmrtan. Čitalac prolazi kroz autorov život, saznaje koje je knjige čitao, kakve filmove gledao, šta ga je uznemiravalo, a šta oduševljavalo, šta je uticalo na njegov rad, šta ga je inspirisalo, od koga je učio, sa kim se družio, kako je ocenjivao postupke i rad drugih ljudi, od kojih su neki još uvek među živima.

    Martirologijum je unikatno svedočanstvo o životu velikog režisera, napisano njegovom sopstvenom rukom, to je ispovest umetnika u potrazi za putem i umetničkom slobodom, dirljivo veličanje života, puno nade i vere, čak i pred licem smrti, jer njegovo stvaralaštvo, njegov ideal, njegova žrtva nisu ništa drugo do krajnji gest vere i nade u čoveka.

 

 

Filozofija/Religija

 

U poslednje vreme intenzivno iščitavam (jer sam to prenebregao u svojim formativnim godinama) knjige koje su obeležile istoriju filozofskog mišljenja, od starih Grka pa sve do savremenih zapadnih filozofa, ali čitam i ono što mogu da nađem od dalekoistočne misli publikovano na srpskom. Retki su, međutim, u mom izboru srpski pisci. Jedan od njih je Nikola Kajtez, čiji je poduhvat vredan svake hvale bila „Enciklopedija filozofskih nauka” u pet tomova. U njoj je izvršen detaljan istorijski pregled razvoja zapadne filozofije u okviru kojeg je Kajtez kroz svoje tumačenje različitih učenja i škola uveo pojam entropije kao protivtežu duhovnom razvitku ljudske civilizacije, odnosno kao antitezu u večitom dijalektičkom sukobu sila stvaranja i razaranja. On sada ovaj pojam dalje razlaže u delu „Entropija i stvaralaštvo”. Od filozofa sa zapada moj izbor je pao na Najdžela Tabsa, koji je pristupio istoriji zapadne filozofije iz jednog neobičnog ugla, iz ugla same istorije filozofije, to jest ispisao je „autobiografiju zapadne misli”. I na kraju, tu je i jedno fundamentalno delo sa Dalekog istoka - Ji Đing ili Knjiga promena, sada predstavljena u jednom sveobuhvatnom, da ne kažem ultimativnom izdanju, koje čine i autentični drevni tekstovi i njihova kasnija tumačenja, kao i prilozi njenog priređivača Riharda Vilhelma.

 

Entropija i stvaralaštvo – Nikola Kajtez (Agora, 2023)

Knjiga Entropija i stvaralaštvo Nikole Kajteza, velikog genija sa zadivljujućim razumevanjem prirode univerzuma – revolucionarno je remek-delo, i, budući od istorijskog značaja, ne može se preceniti! Ono će, uveren sam, biti temelj za istraživače entropije i stvaralaštva širom sveta! Pre ili kasnije, koristiće se kao prosvetljujući izvor znanja u naprednim civilizacijama i postaće deo akademskih nastavnih planova i programa. U tom smislu, rušiće granice među narodima! - prof. dr K. Gopala Krišnan Kembridž

Kajtezove filozofske ideje u knjizi Entropija i stvaralaštvo su ne samo zanimljive nego i dalekosežne! Specijalizovanom čitaocu, autor nadahnuto otkriva vezu između fenomena entropije i stvaralaštva, demonstrirajući tu vezu u mnoštvu oblasti – u neživoj i živoj prirodi, u civilizaciji i kulturi – inspirativno istražujući probleme kao što su strela vremena, Maksvelov demon, samosvesni posmatrači i mnoge druge. - prof. dr Aris Drajsman.

    Entropija i stvaralaštvo je jedinstvena knjiga filozofa sa dubokim razumevanjem fizike, ali ona svojim sadržajem umnogome prevazilazi fiziku i prirodne nauke... Ovo delo bi trebalo da bude obavezna literatura za sve intelektualce! - prof. dr Branko Kolarić Institut za fiziku

 

Istorija zapadne filozofije – Najdžel Tabs (Kosmos izdavaštvo, 2018)

 

    Autobiografija koju ovde predstavljam je autobiografija zapadne misli koja se sprema da sledi maksimu proročišta u Delfima, „Spoznaj Sebe“. Ova misao se očituje u raznim oblicima – kao sloboda, kao priroda, kao logika – ali one zajedno predstavljaju jedan obrazovni odnos koji čini autobiografsko delo. Oni koji su skeptični prema imperijalizmu koji je utemeljen u celom pojmu istorije zapadne filozofije ne razumeju u čemu je stvar. Imperijalizam ovog projekta je najotvoreniji negaciji i podrivanju u samom istraživanju, u učenju. Istorija zapadne filozofije, u smislu „Spoznaj Sebe“, možda je najdelotvorniji oblik samokritike koji Zapad ima na raspolaganju za nju samu. Ona ne može preživeti ovu kritiku bez konstruktivne promene koja proističe iz poricanja samog svog postavljanja. Ono što ona spoznaje i kako se menja tema je sledećeg prikaza zapadne filozofije. - Iz autorovog predgovora

 

Ji đing ili Knjiga promena – grupa autora (Čigoja, 2016)

Klasična knjiga mena ili Klasična knjiga promena (Jiđing) ili Knjiga promena je od samih početaka, i na Istoku i na Zapadu, ponela opis „tajanstvene" i „zbunjujuće" knjige. Ima istraživača koji je stavljaju isključivo u krug konfucijanskih klasičnih spisa. Činjenica da je nastajala vekovima pre nego je konfucijanizam kao društveni fenomen i filozofski pravac zaživeo dovoljan je razlog da se Klasična knjiga mena smesti u daleko širi okvir.

    U svom uvodu, pod naslovom KORIŠĆENJE KNJIGE PROMENA, Richard Wilhelm daje podelu na Knjigu Proročanstva i na Knjigu Mudrosti, gde navodi razloge i svrhu njenog korišćenja. U istom uvodu, pod naslovom ISTORIJA KNJIGE PROMENA, on, takođe, daje sažetu istoriju nastanka i razvoja Ji Đinga. U svom kratkom istorijatu prevoda Richard Wilhelm navodi da je prevođenje na nemački jezik trajalo deset godina i da se prvo nemačko izdanje pojavilo 1924. godine. Vrlo važnu podršku i pomoć kod prevoda R.Wilhelm je imao u svom duboko poštovanom učitelju i mudracu Lao Nai Hsuanu, koji mu je, kako sam kaže, „otvorio misli u čuda Knjige Promena“. U uvodu u treće englesko izdanje Hellmut Wilhelm, inače sin Richarda Wilhelma, pored ostalog, objašnjava kako i zašto je došlo do podele na tri knjige. Dok u svom predgovoru C. G. Jung, pored izuzetne makro-mikrokosmičke analize Ji Đinga, vrlo uverljivo prikazuje Ji Đing na delu. Ovo izdanje Ji Đinga, prevedeno i sastavljeno od strane R. Wilhelma, po mnogima je i dan-danas jedno od najmerodavnijih.

 

 

Istorija i teorija umetnosti

 

Kao što rekoh gore, istorijske knjige preovlađuju na sajmu, ali su one iz teorije i istorijata umetnosti mnogo ređe, pogotovo kada se radi o promišljenim, sadržajnim, bogato ilustrovanim izdanjima vezanim za egzotične krajeve Dalekog istoka. Takvu retkost predstavlja „Uvod u kinesku kulturu” Džu Lijangdžija i Je Langa. Sa druge strane, specifična perspektiva iz koje se sagledava umetnost prisutna je u jednoj knjizi nevelikog obima Vasilija Kandinskog - „O duhovnom u umetnosti”. Skroman izgled knjige ne upućuje da se radi o jednom od ključnih spisa iz oblasti teorije umetnosti, koji je popločao tlo za nastupajući modernizam. 

 

Uvod u kinesku kulturu – Džu Lijangdži, Je Lang (Akademska knjiga, 2022)

 

    Profesori filozofije i estetike na Pekinškom univerzitetu Je Lang i Džu Lijangdži, poznati naučnici u oblasti kineske kulture i umetnosti, namenili su ovu knjigu svima u svetu koji su zainteresovani da se upoznaju sa osnovama kineske kulture. Poglavlja u ovoj knjizi, pored opisanih karakterističnih sadržaja i osnovnih vrednosti kineske kulture, posvećena su drevnim remek-delima, poput Zabranjenog grada, Nebeskog hrama, skulpturama ratnika od terakote, kao i tradicionalnoj kineskoj arhitekturi, književnosti, filozofiji, muzici, pozorištu, medicini, kuhinji, društvenim igrama, te umetničkim disciplinama poput kaligrafije, kineskog tradicionalnog slikarstva, pejzažne arhitekture i Pekinške opere.

 

O duhovnom u umetnosti – Vasilij Kandinski (Esotheria, 2017)

Knjiga je kamen međaš moderne teorije umetnosti iz pera jednog od najvećih slikara dvadesetog veka.

    Kandinski govori o slikarskom izrazu i njegovom značaju za buđenje duhovne suštine kroz upotrebu i delovanje boja, jezik forme i u pogledu preplitanja samog umetničkog dela i duhovne inspiracije umetnika.

 

 

Beletristika

 

Kad je u pitanju „lepa književnost” i ove godine sam se zadržao ponajviše na novim izdanjima izdavačke kuće Tanesi, a koja predstavljaju prevod japanskih autora. Sada sam, međutim, izdvojio svega dva romana. Prvi je „Spirala” dragog mi Kođi Suzukija. Ovde je reč o nastavku romana „Krug”, koji je doživeo planetarnu popularnost odmah pošto ga je Hideo Nakata transponovao u pokretne slike. Drugi je „Kuhinja” Jošimoto Banane, roman koji ju je proslavio, a koji je preveden na srpski tek nakon što je preveden njen kasnije napisan roman „Jezero”. Knjiga „Kuhinja” sadrži i priču Moonlight shadow, koja je bila neka vrsta nacrta za roman. O Moonlight shadow i o romanu „Jezero” imate moj zapis na blogu OVDE. Pored Tanesija pažnju su mi privukla i dva nova izdanja Kosmos izdavaštva. Prvo je roman Vilijama Tekerija „Bari Lindon”. Razlog je to što je „Bari Lindon” jedini film Stenlija Kjubrika koji još uvek nisam gledao. Pruža mi se prilika da sada pročitam i knjigu pre (ili posle) gledanja filma. Drugo izdanje, koje sam kaparisao, su pesme Hajnriha Hajnea, jednog od mojih omiljenih nemačkih pesnika. Zašto? Pa, zato što je on negde između romantizma i realizma, odnosno predstavlja ironičnog romantičara, što je taman po mojoj meri, čak i kada u svom nastrojenju pretera i postane krajnje ciničan... ili možda baš upravo zbog toga. 

 

Spirala (Krug 2) – Kođi Suzuki (Tanesi, 2023)

Samo dan nakon događaja iz prve knjige, telo Rjuđija Takajame nalazi se na stolu za autopsiju, kod mrtvozornika i njegovog prijatelja sa fakulteta, Anda Micua. Ando, koji se još uvek bori sa smrću svog sina, uz pomoć kolege Mijašite, pronalazi tumor u Rjuđijevom srcu, za koji se veruje da je uzrok njegove smrti. Tumor, međutim, veoma liči na virus velikih boginja (koje su iskorenjene 1979.). Po završetku obdukcije, Ando pronalazi komad novina koje vire iz šavova na Rjuđijevom stomaku, sa nizom brojeva. Prisetivši se da su se kao studenti ozbiljno bavili kriptografijom, Ando dešifruje niz brojeva i otkriva reč KRUG, što ga neminovno postavlja na put ka neverovatnim otkrićima i zastrašujućim posledicama događaja započetih u prvom delu trilogije.

    Svojim majstorskim perom, pod kojim i najobičniji predmeti dobijaju patinu jeze, Suzuki čitaoce vodi od jedne do druge grozomorne scene i raspliće niti jedne kompleksne misterije na neočekivan način. Tamo gde nauka nema odgovore, na scenu stupaju stara verovanja, ljudska intuicija i primarni strah.

 

Kuhinja – Jošimoto Banana (Tanesi, 2023)

Svetsku slavu, Banana Jošimoto stekla je romanom Kuhinja, koji je za kratko vreme preveden na tridesetak jezika, s mnogo ponovljenih izdanja i s velikim tiražima. Postala je hit knjiga širom sveta. Kuhinja predstavlja japanski novi roman koji dolazi posle velikih imena kao što su Kavabata, Mišima, Kobo Abe...

    U ovom romanu, sižejni tok ne zbunjuje čitaoca, jasan je i jednostavan. Priču pripoveda junakinja u prvom licu jednine, govornim stilom, s dosta žargona, ne bavi se društvenim ili istorijskim temama, već onim univerzalnim kao što su smrt, usamljenost, ljubav, grad. Ona traga za ljubavlju koja se budi usred gradskog života, u kome se ljudske veze teško uspostavljaju. Na kraju ove knjige je i Bananina prva napisana priča „Moonlight shadow”, naslovljena prema popularnoj pesmi Majka Oldfilda. Može se reći da je ova priča začetak romana Kuhinja, jer i u njoj mlade junake zbližava hrana, a mesec se javlja kao lajtmotiv.

 

Bari Lindon – Vilijam Tekeri (Kosmos izdavaštvo, 2023)

Iako živi na ivici bede, mladi Redmond Bari, izdanak propale vlastelinske porodice, čvrsto veruje da mu je suđeno da povrati slavu predaka i postane ugledan pripadnik visokog društva u Irskoj sredinom XVIII veka. Ali do ostvarenja tog cilja mora da prevali dug put, koji ga vodi kroz ratove i evropske dvorove, složene spletke začinjene strastvenom ljubavlju i gorućom mržnjom, preko vrtoglavih uspona, neočekivanih obrta i sunovratnih padova.

    Iako napisan još 1844. godine, ovaj satirični roman Vilijama M. Tekerija, autora „Vašara taštine“, i danas pleni svojom duhovitošću i pronicljivim opaskama o ljudskim slabostima, neutaživoj želji za slavom i borbom za prestiž, u kojoj svako veruje da je privilegovaniji od ostalih spreman da pravda sopstvene postupke uzvišenim namerama.

 

Bio je divan mesec maj – Hajnrih Hajne (Kosmos izdavaštvo, 2023)

Aspekt „psihološke stvarnosti“ koja se prepoznaje u Hajneovim pesmama izvire iz nostalgičnih sećanja na dve velike, a nesrećne ljubavi u njegovom životu, ali tu su i drugi motivi od saživljavanja sa prirodom do političkih ideja prve polovine XIX veka. Primamljivost njegovih stihova počiva na upotrebi pevljivog narodnog tona nemačkih narodnih pesama. Mnogi kompozitori su upravo zbog te melodičnosti komponovali svoja dela oslanjajući se na njegove stihove. Onovremena popularnost Hajneove poezije počiva na ovim temeljima.

    Kontrasti i originalnost u njegovim pesmama ogledaju se u suprotnosti objektivnog tona kojim izražava duboko lična osećanja, što je istovremeno i karakteristika epohe u kojoj je stvarao, epohe prelaza iz romantizma u realizam.