Filmični lokaliteti (X) – Tomsk (Sibir)

 

Kao radnik NIS-Naftagasa, nakon što ga je preuzeo „Gasprom njeft“, bio sam u prilici da, između ostalog, putujem tokom oktobra 2013. godine službeno u Tomsk, administrativni centar Tomske oblasti u jugozapadnom delu Sibira. Grad Tomsk, koji je postao univerzitetski centar Zapadnog Sibira još u drugoj polovini XIX veka, pored sedam univerziteta poseduje i brojne naučne institute. Institut za naftnu geologiju i geohemiju bio je naš cilj u smislu da nam je tamo omogućeno da se upoznamo sa najsavremenijom laboratorijskom opremom i skladištenim prostorom za uzorke stena i fluida čiji je „Gasprom-njeft“ krajnji korisnik. Nas nekoliko, dva inženjera geologije, hemičarka i prevodilac za ruski, putovalo je avionom do Moskve, a zatim lokalnom avio-linijom do tomskog aerodroma Bogaševo. Slomljeni nakon dugog puta, najpre u avionu, kao u gradskom prevozu gde mnogi putnici stoje, a onda i u terenskom vozilu na ne baš dobrim putevima, koji povremeno prelaze iz asfaltne u kamenitu i zemljanu podlogu, stigosmo u sumrak u zabačeni hotel, negde na samom obodu šire gradske zone na kome se nalazi i laboratorijski kompleks. Pogled iz aviona na sam grad, a onda i na njegovu veliku reku Tom i okruženje, prikazan na prve dve slike, pozajmljen je sa interneta, dok su ostale postavljene fotografije moje vlasništvo.

Izvor:vecteezy.com

Izvor: britannica.com

Tomsk je smešten u sibirskoj tajgi, u močvarnoj oblasti Vasjugan, koju možete da vidite gore na srednjoj slici. Vozeći se svakodnevno kroz šumu do Instituta mogao sam da zapazim tipičnu floru tajge – četinare, ali i velike površine pod brezama. U oktobru putevi su blatnjavi, nebo sivo i sve nekako zadobija boju prljavštine. Tako i u samom gradu od pola miliona stanovnika, koje čine prevashodno Rusi, a mnogo manje Ukrajinci, Belorusi i Tatari, ulice preplavljuje jesenje sivilo.

Ovo nije bilo turističko putovanje, već poslovno, pa nisam mogao da temeljno istražujem ovaj kraj i beležim zanimljive detalje fotoaparatom. To i iz razloga što u Tomsku, posebno u ovim državnim institucijama, kao da „gvozdena zavesa“ još uvek nije pala. Naročito sam imao problem da fotografišem bilo šta u i oko laboratorijskog kompleksa. Zbog toga vam ovde prikazujem samo jedan snimak na kome se vide zgrade koje okružuju Institut za naftnu geologiju.

Slobodno vreme smo imali tek u kasna popodneva, kada su ulice i prostrani trgovi još turobniji u svojim ispranim bojama jeseni, posebno tokom radnih dana, jer tada gotovo da nema ljudi.

Tomsk poseduje i brojne kulturne institucije od kojih nekoliko pozorišta, koncertnih hala, ali i mnoge male muzeje, pre svega u okviru univerziteta i naučnih centara.

Stari delovi grada predstavljaju muzej na otvorenom sa svojom drvenom arhitekturom. Mnoge ovakve zgrade sa izrezbarenim drvenim fasadama su kroz istoriju izgorele u požarima, ali mnoge su i opstale, potpuno u drvetu ili u kombinaciji drveta i kamena, betona ili opeka.

Na kraju, ne mogu a da se ne dotaknem i sibirske zime. Zime su u Tomsku žestoke, ali već u oktobru, u vreme naše posete, temperatura se približavala nuli. Sve javne zgrade, pa i naš hotel, bile su dobro zagrejane. Rusi ne žale energente i u prostorijama je temperatura uvek barem 23-24°C. Međutim, za napolje treba se dobro obući i povremeno svraćati u ugostiteljske objekte na topao čaj ili votku, jermenski konjak, kao i na južnjačke gurmanske specijalitete u dobro posećenim gruzijskim restoranima.

Sladoled krajem oktobra nikako nije preporučljiv. Ovo dole samo je pozeraj za slikanje.