Rekapitulacija – 2 godine blogovanja

Poštovani posetioci bloga i, nadam se, temeljni čitaoci mojih tekstova, 16. avgusta 2024. navršiće se dve godine postojanja „Filmoonirije”, ali ovih dana je već navršeno dve godine otkada putem blogovanja objavljujem svoje priloge o filmu. To je, ujedno, i prilika da se osvrnem na taj period i rekapituliram dosadašnji učinak. Ja mogu biti njim zadovoljan ili ne, ali podjednako je važna i vaša reakcija, koja je, međutim, zasada izostala. Reakcija u vidu vaših komentara i sugestija, bilo kroz postove na blogu, bilo putem i-mejla. Sami statistički podaci kažu da je posećenost na „Filmooniriji” niska, ali meni nikada nije bio važniji kvantitet od kvaliteta; bolje je imati i samo jednog, ali vrednog čitaoca, nego buljuk onih površnih, koji dođu da bi pogledali naslove i sličice, brzo dođu i još brže odu kao, uostalom, i oni zalutali, koji očekuju da ovde nađu komercijalnije stvari ili barem nove filmove iz ovogodišnje produkcije.

Kao što vam je poznato, vama malobrojnim posvećenicima i redovnim posetiocima, na ovom blogu se objavljuju osvrti na filmove različitih podneblja, epoha, žanrova, pravaca i stilova, ali takve koje obeležava lični pečat autora. Objavljujem i sopstvene snove i snoviđenja u vidu kratke fikcije, najčešće u vezi sa filmom, zatim foto-reportaže sa filmičnih lokaliteta i priloge o knjigama. Osvrti na filmove, kao ključna tematska tačka ovog bloga, dati su u različitim oblicima: rivju pojedinačnog filma, uporedni prikaz dva i više filmova ili kratak prikaz većeg broja filmova srodnih po nekom osnovu. Svi ovi osvrti su grupisani najčešće prema žanru ili pravcu pod koji potpada film, zatim prema zemlji ili regionu iz kojeg potiče, a posebno su izdvojeni i filmovi koji su u vezi ili za temu imaju fotografiju. Iz principa u osvrtima ne dajem ocene filmova, ali u posebnoj rubrici grupisane su liste u kojima su ovi rangirani prema kvalitetu, naravno prema mom subjektivnom ukusu i proceni.

U ove dve godine okačio sam 140 postova, što bi značilo da u proseku postavljam jedan tekst svakih pet dana. Mislim da je to moj maksimum, s obzirom na druge obaveze koje nosi život sa sobom, ali i s obzirom na nužno potrebno vreme posvećeno gledanju filmova i čitanju knjiga. Priznajem, poneki put žurim da postavim tekst i po cenu da ga nisam sasvim pretresao, ali i nakon objave još se koji put vratim na njega, korigujem ga i onda ažuriram na blogu. Tako, budite sigurni da su postovi par dana nakon objave (datum stoji ispred teksta) konačno doterani i mogu se smatrati finalizovanim.

Ono što mogu da obećam za ubuduće, jeste da ću se truditi da nastavim sa dinamikom objavljivanja tekstova na svakih pet dana, da ću se držati zacrtanog puta koji je trasiran ovim blogom od samog početka, a što znači da se prednost daje azijskom, i to pre svega japanskom filmu, noaru uopšte i nemom (avangardnom) filmu. Isto tako i svim onim filmovima koji imaju osobeni autorski potpis. Ponavljam još jednom da sam na raspolaganju za sve vaše kritike, savete, preporuke…

Hvala na dosadašnjoj pažnji uz pozdrav - do skorog čitanja!