Filmični lokaliteti (IX) – Banatska ravnica - leto

-

 


Kratak predah od sivila crno-belih filmova i savremenih tema koje oslikavaju sumornu sliku svakidašnjice donose nam žive boje leta u ravnom Banatu. Van monotonije ušorenih seoskih kuća i geometrijski pravilno ukrštenih ulica nalazi se prostrani beskrajni atar. Dokle god nam pogled dopire, sve do prave, isto tako beskrajne, linije horizonta, pružaju se biljne kulture u punom cvatu, u zrelim plodovima ili u svežim otkosima na oštroj strnjici, tu i tamo presovanim u bale slame.







Nakon što je žito pokošeno, dok se razbarušeni kukuruz sočno zeleni, još suncokret, zaodenut u jarko žuti oreol, ponosno pogledom prati sunce na njegovoj nepokolebljivoj putanji.




I dok pčele zuje oko „okrenutih prema suncu“, a pčelari nadgledaju svoje košnice sladeći se gustim suncokretovim medom, mislite: „Samo nam još Zaharije fali sa svojim `Znanjem-imanjem`“. Al` ta man` te se andraka!






Vratimo se već na ovu pitominu kultivisane prirode! Jer, zapravo, i te banatske njive su ušorene, kao i same košnice i seoske kuće, a obližnja reka i nije reka, već pravolinijski prokopan kanal. Stoga svaki zalutali pužić ili divlji cvet, što narušava vojničku disciplinu poljoprivrednih sistema, prenu prolaznika i privuku njegovu pažnju.




Ovakav ambijent mene asocira na bezbrižno detinjstvo, na radosne letnje dane kada sam sa drugarima jurcao kroz nepokošeno žito ili kroz guste redove visokog kukuruza i suncokreta. Kada sam se penjao na rolo bale slame i bezuspešno pokušavao da ih zakotrljam. Na vreme u kojem sam se tajno kupao na Begeju čekajući pristanak šlepa sa čije palube sam skakao u bunker pun žita. Za mene su takva sećanja ravna onim koja su imali blizanci Seizo i Jukihiko u filmu „Selo snova“. Ravna pre svega po gorko-slatkoj toplini koju nosi sećanje na detinjstvo i koju nosi ovaj film. Ukoliko bi se takav film pravio u Banatu, onda bi on umesto japanskih vulkanskih planina uveo plodne oranice, umesto ograničenih vidika unutar izlomljenog horizonta uneo nedogledne vidike koje tek u beskonačnosti nebo i zemlja zatvaraju neuhvatljivom pravom linijom, umesto brzog planinskog potoka prikazao mirnu a, opet, plahu ravničarsku reku. Sve ostalo bi moralo da ostane isto...


Village of Dreams (1996) - Yôichi Higashi

Village of Dreams (1996) - Yôichi Higashi

Village of Dreams (1996) - Yôichi Higashi

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Chime (2024) – Kiyoshi Kurosawa

-
Image
Takuđi Matsuoka je nastavnik u kuvarskoj školi. Jedan od njegovih učenika, mladi Taširo, na časovima se izdvaja svojim neobičnim ponašanjem. On primenjuje Matsuokine instrukcije, ali radi to kao u transu, kao da mesečari. Kada treba da isecka luk, on ga sitni do besvesti; kada ga zatim zaprži, ostaje ukočen nad tavom sve dok mu Matsuoka ne priđe i prene ga iz ovog čudnovatog stanja. Taširo se konačno i ispovedi i kaže svom nastavniku da čuje nekakve zvukove, nešto kao vrisku, ali ne ljudsku, a dan potom na času počini i samoubistvo zabivši nož u glavu, pokušavajući pritom da dokaže da mu se u lobanji nalazi implantirani mehanički deo mozga preko koga prima te tajanstvene zvuke. Par dana nakon ovog događaja, kada je Matsuoka ostao sam sa jednom učenicom koja mu je nervozno objašnjavala zašto ne može da iskasapi pile, on uzme nož i izbode je više puta, ne prestajući sve dok se nije skljokala na zemlju. Ubio ju je hladnokrvno, a zatim i isto tako uklonio tragove sa mesta zločina, a leš od...
Read more

Najbolji vestern filmovi

-
Image
  Američki filmski institut definiše vestern filmove kao one proizvode sedme umetnosti čija se radnja odvija na američkom zapadu, a utelovljuje duh, borbu, život i smrt onih koji proširuju granice civilizacije osvajajući nove neistražene prostore. Vesterni obično prikazuju protagoniste u liku šerifa, kauboja, revolveraša, lovaca na glave. Ovi su često predstavljeni kao polunomadske lutalice koje nose stetson šešire, marame oko vrata, odeću od jelenske kože i čizme sa mamuzama. Koriste revolvere i puške kao svakodnevna oruđa neophodna u surovoj borbi za opstanak, koju nameće odsustvo države i zakona na marginama civilizacije. Oni jašu između prašnjavih naselja i osamljenih rančeva u preriji sa one strane Stenovitih planina na svojim dobro utreniranim konjima s ciljem da  se učestvuje u poteri ili pobegne od potere, prenese novac, zlato, prevezu ljudi. Ili tek da se besciljno luta u nameri da se oseti miris slobode sa konjskih sapi. Oni, pritom, ulaze u konflikt sa indijancima ...
Read more

House of Sayuri (2024) & A Strange House (2024)

-
Image
  Čini se da je J-horor, kao pravac unutar žanra strave i užasa poznat po motivu osvetoljubivih duhova nasilno skončalih žena, iscrpljen poslednjih godina, ne samo na domaćem terenu, u Japanu, već i širom filmskog sveta koji je svojevremeno prihvatio ovu plodnu i unosnu formulu. Ipak, tu i tamo, i danas može da iskrsne poneki ovakav film, takav da polazi od prepoznatljivog paterna, ali i od ambicije da se on, taj patern, varira i pretvori u nešto novo, drugačije. House of Sayuri i A Strange House su dva ostvarenja nastala u prethodnih godinu dana, a koja inventivno prevazilaze granice J-horora i transgresiraju ka nečemu koliko-toliko unikatnom. Kođi Širaiši, veteran horor žanra koji se nikad nije slepo potčinjavao pravilima, u „Sajurijinoj kući” kombinuje stravu, splater i komediju na neobičan način. S druge strane, Junići Išikava u „Čudnoj kući” na priču o duhovima kalemi ritualna ubistva tako transformišući i uhodane šeme trilera, ali i folklornog horora. Dakle, složene i kompl...
Read more