Snoviđenja X - VHS kopija i VHS kopija kopije

 

        VHS kopija

 Poslednje dane raspusta pred polazak u završnu godinu osnovne škole provodili smo u seoskom parku. Jurcali smo se po betoniranim stazama na biciklima, najčešće podeljeni u dve grupe s ciljem da se protivnička grupa nadvlada isterivanjem sa staze u okolno šipražje. Ova grubost je podrazumevala da se protivnik sustigne i da se prednjim točkom odguruje sve dok bar jednom svojom nogom ili točkom ne sklizne sa betonske površine. Jednom prilikom bio sam žrtva i ne samo da sam zakoračio van staze, već sam se pružio svom svojom dužinom preko obližnjeg žbuna. Pritom, ne samo da sam se izgrebao, nego sam i nagnječio rebra na neki tvrd predmet. Odmah sam pogledao ispod sebe i ugledao kutiju sa VHS kasetom. I pored jakog bola nisam mogao da momentalno ne pogledam naslov filma. S osmehom sam primetio da je to „Bekstvo iz Njujorka”, a pretpostavio sam i odakle je kaseta. U neposrednoj blizini, na samom obodu parka, nalazio se video klub „Half”, moj zlatni rudnik. Nisam se iznenadio kada sam otvorio kutiju i video nalepnicu sa žigom ovog video kluba. Hm, ako je vratim Pancu možda me očekuje nagrada u vidu popusta na iznajmljivanje ili možda dobijem status povlašćenog člana, što bi značilo da se novi filmovi prvo meni ponude, a tek zatim stave na policu svakome na izvolte. Ugurao sam kasetu pod teksas jaknu i izgovorio se drugarima da hitno moram da se javim roditeljim. Oni se nisu ni osvrnuli, već su izvadili svoje plastične „duge cevi” i ubrzo počeli da ispaljuju sispadle jedni na druge – rat podeljenih grupa se nastavljao.

Escape from New York (1981) - John Carpenter

U adaptiranoj garaži, iza kuće u kojoj je Panc živeo, bio je sabijen arsenal piratskih VHS filmova svih mogućih žanrova. Zatekao sam ga tamo, jer je on bio i vlasnik i kupac i presnimavač i iznajmljivač. Jedino ga je povremeno zamenjivao bratanac u klubu na izdavanju video kaseta, ali to je bilo vrlo retko, kada uspe da ga nahvata. Stavio sam na pult „Bekstvo iz Njujorka” i pogledao ga likujući. On je uzeo kasetu, otvorio svoju svesku izdatih naslova i ustanovio kod koga je ona trebalo da bude. „Crni Kukolju! Verovatno se zapio u parku i zaboravio i svoju glavu, a kako tek ne bi iznajmljeni film... Šta on misli! Da svaki film štancam u milion kopija. Bagra!”, reče mi i odvuče me u stranu kako ga ne bi čuo jedan stariji čovek u sakou, koji je ušao neposredno nakon mene. „Ajde sa mnom do kuće. Tamo mi se presnimava friška roba, italijanski horor Demoni. Gledaj to, nećeš se pokajati!” Prethodno je izdao čoveku u sakou „Ratnike podzemlja” i, što je zanimljivo, upravo donesenu kasetu sa „Bekstvom iz Njujorka”.

The Warriors (1979) - Walter Hill

Pred ulazom, u neonskom osvetljenju koje je isijavao natpis „Half”, dok je Panc zaključavao garažu – video klub, prođe mi kroz glavu njegovo trčanje za loptom u lokalnom seoskom fudbalskom klubu, koje se pre nekoliko godina završilo povredom. Ipak je uspeo da tokom karijere zaradi neki novac, dovoljan da, kako reče, ispuni svoju životnu želju i otvori video klub. Nikad ga nisam pitao, jer sam osećao nelagodu, zašto u nazivu kluba nema i ono “desni”, kad je već igrao na mestu desnog halfa... ili to beše desna polutka? Dok su mi se ove blesave misli motale po glavi, već smo bili u sobi sa četiri video rekordera, koja su gotovo bešumno radila na „friškoj robi”. Pokupio je jednu neobeleženu VHS kasetu i pružio mi ju je sa pogledom punim poverenja: „Hvala ti što si mi vratio onu kasetu. Ovim ti vraćam uslugu. Ne treba da platiš i ne moraš da je sutra vratiš. Vrati je kad odgledaš film.” Zahvalio sam se i krenuo napolje bacajući kradom pogled na nekoliko erotskih video kaseta razbacanih na obližnjem stolu. „... I ne zaboravi da premotaš na početak!”, reče i mahnu rukom. To je bila jedna od mojih poslednjih poseta video klubu „Half”, jer se Panc ubrzo odselio. I danas ta garaža i ta kuća postoje, ali su već dugi niz godina pusti, zapušteni i kao takvi nagriženi zubom vremena. Garažu je uveliko zahvatilo rastinje, kao da se park bacio i čvrsto zagrlio nekadašnji video klub. Toliko jako da su neonska slova popucala i rasula se u bezbroj krhotina. Izglobljena vrata stvarala su ogroman bezubi zev koji je otkrivao opustošenu unutrašnjost. Kada prolazim tuda trudim se da ne zastanem, jer ukoliko stanem i pogledam preti mi opasnost - ne da me taj zev uvuče u sebe, već da me ugrize za dušu i upumpa u nju razliveni bol nostalgije. Razliven kao slika na Pancovim VHS snimcima... Samo se stresem i ubrzam dalje.

Demons (1985) - Lamberto Bava

        VHS kopija kopije

 Jedne prohladne večeri, u ranu jesen krajem osamdesetih, novopečeni kritičar časopisa Filmoonirija je ubacio VHS kasetu u svoj novi video rekorder i nestrpljivo iščekivao da traka krene. Radoznalost ga je razjedala još od trenutka kada je pred ulazom u kuću nagazio na neobeleženu video kasetu. Drhtavim rukama je prebirao po dugmićima daljinskog upravljača, dok je netremice posmatrao ekran. Nakon nekoliko sekundi pojavila se slika, prilično mračna, ali ne toliko da se ne bi mogli prepoznati ljudski likovi, a među njima posebno čovek sa povezom preko oka. Osećajući olakšanje jer je u pitanju tek nekakav američki film, a ne podvala ili pretnja kakvog ludaka ili neiživljenog tinejdžera-hevimetalca, mladi kritičar se udobno zavali u fotelju i vrlo brzo utonu u san koji je, s vremena na vreme, prekidan bučnim akcionim scenama. Konačno, skupio je snagu da ustane i da ugasi televizor, tek kada je borba motkama između dve bande u podzemnoj železnici dostigla takav nivo buke da je onemogućila bilo kakvu dremku. Sutradan ujutru pustio je film još jednom, ali sa povremenim fastforvordovanjem, pokušavajući da prizove u sećanje i stavi na papir utiske o odgledanom filmu. Međutim, brzo je odustao. Nije ni pretpostavljao kakve muke će mu zadavati posao filmskog kritičara. Ne toliko samo pisanje, koliko norma koju mora da ispuni – jedan tekst nedeljno. Strogi urednik Filmoonirije, koji je propisao ovu normu, počeo je da ga proganja i u snovima. Evo upravo jutros se trgao iz sna bežeći od razularenog šefa, koji je sa povezom preko oka trčao za njim i tražio da oslobodi predsednika, jer će u suprotnom, kako reče, proći loše kao i svi kidnaperi u holivudskim filmovima. „Biće da mi je ovaj film na kaseti ostavio urednik, ako dobro tumačim san”, reče i pokuša da se seti nekih bitnijih pojedinosti iz filma. Dugo je razmišljao gibajući olovku između kažiprsta i srednjeg prsta, ali sve što je mogao da iscedi svelo se na sledeće: „Džoni nas vodi u mrtvu njujoršku podzemnu železnicu 1999. godine sa poluslepim junakom”.

Escape from New York (1981) - John Carpenter

Naravoučenije sveznajućeg naratora:

Piratska VHS kaseta je predstavljala takozvano double bill izdanje, to jest dva filma u jednom pakovanju. Prvi film bio je Bekstvo iz Njujorka (1981), a drugi Ratnici podzemlja (1979). Ali nemojmo biti surovi prema mladom novinaru. Dva filma koja zajedno traju više od tri sata sabijena su na jednu VHS kasetu i, stoga, moguće je da im fale krajevi, a možda i počeci. A o kvalitetu snimka da i ne govorimo (pogledaj na sliku ispod teksta). Ne bi uopšte bilo čudno da je naš snevač zaključio da se radi o jednom epskom filmu koji bi se mogao zvati, recimo, „Bekstvo iz Njujorka ratnika podzemlja”... Ah da, kasetu je ostavio stariji čovek u sakou, urednik lično, uz ceduljicu na kojoj je pisalo: „Odgledaj ova dva filma i napiši kritike do petka u podne. Izabrao sam ti Karpenterov i Hilov film, jer je tema sledećeg broja Filmoonirije distopijska budućnost. Vidimo se u redakciji.” Beše to davna 1989, koja je zajedno sa ceduljicom othujala s vihorom.

The Warriors (1979) - Walter Hill