Rekapitulacija – 2022. - prva godina blogovanja

- December 29, 2022

Poštovani posetioci bloga „Filmoonirija”, uzeću kalendarski kraj godine za repernu tačku sa koje ću se osvrnuti na prethodni period, od prvih objavljenih postova u avgustu ove godine, pa do poslednjeg, publikovanog pre nekoliko dana. Istina, rad na ovom „poslu” započeo sam u aprilu i prvih, mislim, 38 postova objavljivao sam na jednom drugom mestu, mestu manje adekvatnom prirodi ovih pisanija. Tek od polovine avgusta prelocirao sam se na blogspot.com i ostao tu do danas.

Kao što vam je poznato, vama malobrojnim posvećenicima i redovnim posetiocima, ovaj blog je o filmu, isključivo o filmu, ali u njegovom najširem smislu. Ne samo da objavljujem osvrte na pojedinačne filmove ili dublete, triplete i multiplete filmova u okviru jednog posta, filmove različitih podneblja, epoha, žanrova, pravaca i stilova, već o filmovima govorim i iz krajnje ličnog ugla i na krajnje osoben način - kroz sopstvene snove i snoviđenja evociram sećanja na pojedina (meni) značajna ostvarenja iz istorije filma ili mi sami utisci i sećanja na te filmove prizivaju snove i podstiču maštu i fantaziju.

Ipak, ono što prevashodno podrazumevam, ili je bilo podrazumevano tokom ove godine pod etiketom „Filmoonirija“, su osvrti na nemi film, avangardni nemi film, japanski i azijski film. U ovoj prvoj grupi dominantni su bili filmovi nemačkog ekspresionizma za koje sam u jednom posebnom postu dao i moju listu najboljih ostvarenja, dok ovoj drugoj grupi pripadaju nezavisni filmovi novije, uglavnom, japanske produkcije. Pored liste najboljih nemačkih klasičnih ekspresionističkih filmova, dao sam i svoju listu najboljih filmova klasičnog film noara. Međutim, za sada nisam postovao nijedan ovakav film kao zaseban rivju. Svakako da planiram da u najskorijoj budućnosti prikažem i osvrte na neke predstavnike klasičnog film noara, ali do sada su bili zapostavljeni i, recimo, prikazi knjiga koje se bave filmom, pa i u tom smislu planiram proširenje svojih budućih osvrtanja.

Bez obzira na sve, osnovni kurs kojim se krećem u okviru ovog bloga ostaće nepromenjen: fantazija - noar - horor - ekstremna drama - avangarda - arthaus. Od prastarih nemih do savremenih tehnički i tehnološki superiornih filmova. Ali ne očekujte ovde pomodnu jurnjavu za najnovijim ostvarenjima. Iskreno, smatram da je danas film u velikoj krizi i da se i pored toga preterano velika pažnja poklanja ovim novim uradcima. Sa druge strane, mnogi stariji kvalitetni filmovi su van radara današnje publike i kritičara, a zaslužuju da se ponovo lansiraju u žižu interesovanja filmske javnosti i pored, možda, njihove tehničke nesavršenosti, lošijeg kvaliteta slike i zvuka. To bi možda predstavljalo i glavnu svrhu ovog bloga (pored promovisanja mojih ličnih sinematskih afiniteta); da se promovišu ti skrajnuti biseri kao neizostavan deo istorije filma.

I na kraju, da se dotaknem i feedback-a čitalaca ovog bloga ili, bolje reći, čitanosti bloga. Čitaoci su retki i stidljivi... za sada. Primetio sam da se najviše čitaju postovi u kojima dajem kratke osvrte na veći broj filmova. Takođe, čitaju se dosta i rivjui japanskih filmova i filmova iz horor žanra. Razlog tome je, verovatno, prisustvo većeg broja posetilaca sa bloga The Cult of Ghoul, gde sam ranije bio dosta aktivan sa povremenim postovima i čestim komentarima. Ali ne morate tamo da me tražite, jer sam do sada već sve svoje tamošnje tekstove inkorporirao na neki način u ovaj blog. U svakom slučaju, nije mi cilj da ikoga vučem za rukav, niti da za račun veće čitanosti povlađujem publici i pravim kompromise. Uostalom, nigde se nisam reklamirao, čak ni svojim najbližim prijateljima. Pre svega, ovo radim iz istinske unutrašnje potrebe. Što bi se reklo - za svoju dušu. Jer jedino tako mogu da budem barem donekle zadovoljan sa onim napisanim, ali i sa samim sobom.

Evo još za sam kraj i 5 postova s kojima bi, možda, bilo najbolje započeti upoznavanje sa ovim blogom (kliknite na naslov), ali i svaki drugi izbor i put ne odmiče toliko daleko od ovoga:

Najbolji filmovi nemačkog ekspresionizma