Najbolji japanski režiseri i njihovi ultimativni filmovi – I deo

 

    Japan je kasnio za drugim velikim silama u razvoju filmske industrije i filma kao umetnosti, ali se njegova kinematografija nakon proboja tokom pozne ere nemog filma ustalila u vrhu i sve do današnjih dana igra zapaženu ulogu na svetskoj filmskoj pozornici. Početak je već gromoglasno najavio buduće uspehe, jer su tokom tridesetih godina XX veka stvarala dva genijalna filmska umetnika: Jasudžiro Ozu i Kendži Mizoguči. Kada im se kasnije priključio Akira Kurosava, došli su i međunarodni uspesi i priznanja, a ova zlatna trijada postala je uzor i reper svim budućim posvećenim filmskim stvaraocima. Njihov uticaj je u početku prevashodno bio usmeren prema domaćim snagama, tako da se posle II svetskog rata stvara nova generacija filmaša, mladih talentovanih ljudi teško obeleženih ratom i ratnim porazom. Nove društvene okolnosti, nastale kao posledica potčinjenosti Japana Zapadu, uslovile su prelazak sa tradicionalnih tema patrijarhalne porodice i rigidnog imperijalnog, klasno ustrojenog društva uzdrmanog Meiđi restauracijom na aktuelne teme indukovane novouspostavljenom demokratijom i građanskim pravima i slobodama. Neki autori, kao što je Kon Ičikava, okreću se ratnim strahotama, dok se drugi, takvi kao Keisuke Kinošita, bave socijalnom kritikom savremenog društva.

    Paradoksalno prožimanje starih i novih vrednosti usled nagle modernizacije kasnije još više izoštrava društvenu kritiku što vidimo kroz filmove, recimo, Korejoši Kurahare, filmove o maloletničkoj delikvenciji date u slobodnoj formi. Takva i tome slična orijentacija kulminira tokom burnih šezdesetih pojavom „japanskog novog talasa” i imena kakva su Nagisa Ošima, Šohei Imamura, Susumu Hani, Tošio Matsumoto, Masahiro Šinoda, Hiroši Tešigahara, Sejdžun Suzuki i dr. Brojni autori, politički osvešćeni, koji se bave stanjem u zemlji kroz kriminalni milje uz eksplicitan prikaz nasilja i seksa, a koji koriste eksperimentalne filmske tehnike, donose svežu krv i pumpaju je sve do duboko u sedamdesete. Od osamdsetih i devedesetih godina prošlog veka, sa pojavom videa, pojavljuje se i nova generacija autora sa drugačijim senzibilitetom i estetikom prilagođenim novom mediju, ali i novoj eri obeleženoj pobedom potrošačkog društva nad društvom mira i ljubavi prizivanog tokom prethodne decenije od strane pacifističkog hipi pokreta. Mnogi od njih, koji stvaraju i dan-danas, koriste „novotalasno” nasleđe i dodatno ga radikalizuju još otvorenije prikazujući scene nasilja i seksa, ali i stavljajući naglasak na bizarnom i devijantnom. Takvi su Takaši Mike, Kjoši Kurosava, Sion Sono i drugi čiji filmovi su često anarhično-nihilistički nastrojeni. Kao da su izjalovljene revolucionarne težnje prethodne generacije izazvale malodušnost i rezignaciju naredne, što je u krajnjoj liniji dovelo do ciničnog i mizantropskog tretmana čoveka u njihovim filmovima, odnosno do njihovog katastrofičnog i apokaliptičnog pogleda na svet.

  

 

    Sa novim milenijumom u Japanu je nastupila i pomama za hororom, pa je došlo do procvata ovog žanra. Na tom polju prednjačili su Hideo Nakata i Takaši Šimicu, usko profilisani režiseri koji su utemeljili modernu ikonografiju žanra crpeći uticaje još od Nobua Nakagave i njegovih filmova o duhovima. Inače, horor je stekao popularnost već sa Hondovom (Iširo Honda) „Godzilom” u prvoj polovini pedesetih, a sve vreme aktuelni su i filmovi o samurajima koje je posebno popularizovao Hideo Goša tokom šezdesetih. Bogatu predratnu tradiciju drame i melodrame posle Mikia Narusea sledili su mnogi savremeni stvaraoci, a komedija je doživela svoj procvat počev od sredine osamdesetih i kasnije sa stvaraocima kakav je Juzo Itami. Filmsko stvaralaštvo Japana u XXI veku je širokog spektra i uključuje kako eksperimentalne filmske stvaraoce i arthaus režisere sa intimnim, humanističkim dramama, tako i tvorce blokbastera, i igranih i crtanih (anime) filmova. Ali, kao što znate, na ovom blogu se zaobilazi mejnstrim, takođe i animirani filmovi (koji neće biti ni deo predstojeće liste), pa ću se vratiti umetničkom igranom filmu. U toj sferi danas se prevazilaze striktne žanrovske podele ili se dekonstruiše žanr, ali se povremeno i flertuje sa žanrovskim klišeima u potrazi za širom publikom. Prelaz na digitalnu tehnologiju omogućio je ovim, ipak neprofitabilnim filmovima bržu i jeftiniju realizaciju i dao njihovim autorima određenu veću stvaralačku slobodu. Kažem „određenu”, jer opšteprisutni mehanizmi prisile na političku korektnost u stanju su da odvrate medije i javnost od „nepoželjnog” filma i da samog autora prisile na autocenzuru. Rjusuke Hamaguči je, recimo, jedan od priznatijih mlađih sineasta koji uspešno izbegava zamke te vrste i stvara umetnički vredne filmove ne zamerajući se pritom ni javnom mnjenju ni centrima moći.

    Ovim instant osvrtom na istoriju filma u Japanu pomenuo sam samo neke značajne autore. U nastavku sledi detaljan pregled svih onih reditelja koji su svojim filmovima obeležili japansku kinematografiju. Zapravo, daću vam rang listu najboljih, ali još jednom se moram ograditi, kao i uvek kada pravim liste, i reći da je ovaj izbor posledica ne samo mog relativno dobrog poznavanja japanskog filma, već i subjektivne procene date u skladu s mojim ličnim afinitetima. Objašnjenje zašto sam određenog reditelja rangirao baš tako kako sam ga rangirao nije dato, ali su dati filmovi koji su mi poslužili da ga svrstam na to određeno mesto. Oni su ono najbolje što sam od pojedinih autora gledao, a pritom su i ilustrativni, jer mahom predstavljaju presek njihovog celokupnog stvaralaštva. Naravno, postoji i nekolicina reditelja sa liste s čijim opusom nisam sasvim dobro upoznat, ali je i nekoliko njihovih filmova bilo dovoljno da shvatim o kakvim se veličinama radi. Lista najboljih japanskih režisera sadrži pedeset imena i biće predstavljena u dva dela (u ovom i u narednom postu) na način da se ide od manje kvalitetnih autora ka onim kvalitetnijim i, na kraju, sve genijalnijim. Filmovi unutar svakog rednog broja poređani su takođe prema kriterijumu kvaliteta, ali ovaj put se ide od boljih ka manje dobrim. U svakom slučaju data imena i dela su krem japanske kinematografije, pa se i velika većina ostvarenja, ukoliko ste ljubitelj filmova iz Zemlje izlazećeg sunca, mora pod obavezno pogledati.

50. Yôji Yamada

The Twilight Samurai (2002)

Love and Honour (2006)

Nagasaki: Memories of My Son (2015)

The Hidden Blade (2004)

About Her Brother (2010)

Kyoto Story (2010)

The Yellow Handkerchief (1977)

The Little House (2014)

What a Wonderful Family! (2016)

49. Sang-il Lee

Villain (2010)

The Wandering Moon (2022)

Kokuho (2025)

Unforgiven (2013)

Rage (2016)

48. Yoshimitsu Morita

The Black House (1999)

And Then (1985)

Haru (1996)

47. Ryûsuke Hamaguchi

Evil Does Not Exist (2023)

Wheel of Fortune and Fantasy (2021)

Drive My Car (2021)

Happy Hour (2015)

46. Hitoshi Matsumoto

Symbol (2009)

Big Man Japan (2007)

Scabbard Samurai (2010)

45. Jûzô Itami

A Taxing Woman (1987)

Tampopo (1985)

44. Yoshihiro Nakamura

Fish Story (2009)

Golden Slumber (2010)

The Two in Tracksuits (2008)

The Inerasable (2015)

A Boy and His Samurai (2010)

43. Takashi Shimizu

Ju-on: The Curse (2000)

Ju-on: The Curse 2 (2000)

Marebito (2004)

Ju-on: The Grudge (2002)

Tormented (2011)

42. Hideo Nakata

Ring (1998)

Ring 2 (1999)

Dark Water (2002)

Chatroom (2010)

Curse, Death & Spirit (1992)

Remotely Killed (2020)

41. Tetsuya Nakashima

Confessions (2010)

Memories of Matsuko (2006)

Kamikaze Girls (2004)

The World of Kanako (2014)

40. Sadao Yamanaka

Humanity and Paper Balloons (1937)

Sazen Tange and the Pot Worth a Million Ryo (1935)

Priest of Darkness (1936)

39. Shunji Iwai

Picnic (1996)

Undo (1994)

Swallowtail Butterfly (1996)

Love Letter (1995)

Last Letter (2020)

38. Ryuichi Hiroki

Vibrator (2003)

River (2011)

Last Words (2007)

April Bride (2009)

It's Only Talk (2005)

M (2006)

Ride or Die (2021)

37. Kôji Wakamatsu

Endless Waltz (1995)

Petrel Hotel Blue (2012)

Caterpillar (2010)

11.25: The Day He Chose His Own Fate (2012)

36. Jun Ichikawa

Tony Takitani (2004)

Bu su - The Days of Our Lives (1987)

35. Shinji Aoyama

Eureka (2000)

Tokyo Park (2011)

Helpless (1996)

Shady Grove (1999)

An Obsession (1997)

Sad Vacation (2007)

Desert Moon (2001)

My God, My God, Why Hast Thou Forsaken Me (2005)

34. Kei Kumai

The Long Darkness (1972)

The Sea and Poison (1986)

Death of a Tea Master (1989)

Deep River (1995)

33. Hideo Gosha

Three Outlaw Samurai (1964)

Sword of the Beast (1965)

The Wolves (1971)

The Steel Edge of Revenge (1969)

The Geisha (1983)

Onimasa (1982)

32. Teinosuke Kinugasa

A Page of Madness (1926)

Gate of Hell (1953)

Bronze Magician (1963)

Crossroads (1928)

31. Naomi Kawase

The God Suzaku (1997)

The Mourning Forest (2007)

Hanezu (2011)

True Mothers (2020)

Shara (2003)

Sweet Bean (2015)

30. Hirokazu Koreeda

Maborosi (1995)

After Life (1998)

Shoplifters (2018)

Nobody Knows (2004)

After the Storm (2016)

Monster (2023)

Air Doll (2009)

Like Father Like Son (2013)

29. Toshiaki Toyoda

9 Souls (2003)

Hanging Garden (2005)

Monsters Club (2011)

Tokyo Rampage (1998)

Blue Spring (2001)

28. Yasuzô Masumura

Blind Beast (1969)

The Red Angel (1966)

Double Suicide of Sonezaki (1978)

Lullaby of the Earth (1976)

27. Takeshi Kitano

Dolls (2002)

A Scene at the Sea (1991)

Sonatina (1993)

Boiling Point (1990)

Achilles and the Tortoise (2008)

Fireworks (1997)

Takeshis' (2005)

26. Seijun Suzuki

Zigeunerweisen (1980)

Branded to Kill (1967)

Gate Of Flesh (1964)

Youth of the Beast (1963)

Tokyo Drifter (1966)

Yumeji (1991)

Nastaviće se OVDE