Snoviđenja VI - Vojna obaveza i drugo

Vojna obaveza

 Četvrt je veka prošlo od našeg poslednjeg susreta, od služenja vojnog roka, i sad smo se ponovo okupili kod kuće jednog od nas, kod R na Durmitoru. Dok je druženje uveliko trajalo u obilju hrane i pića, stigao je poziv iz vojnog odseka da se cela četa prekomanduje u Bujanovac zbog zategnutih odnosa između Albanaca i Srba. Svi smo taj poziv ozbiljno shvatili prenebregavajući činjenicu da smo odavno civili, štaviše da smo u kasnim četrdesetim i da smo nesposobni za nekakvo ozbiljnije vojevanje. Svi smo se spakovali za put, ali ja sam se pritajio, rešivši da ovaj put eskiviram vojsku zbog svojih pacifističkih nazora. Začudo, nisu ni primetili da falim kad su ušli u autobus i krenuli. Pacifizam nije bio prevashodni razlog za moje dezerterstvo, već je to bila jedna lepuškasta Crnogorka. Zamolio sam R, koji je odložio putovanje za jedan dan da bi sredio džumbus koji smo za sobom ostavili, da me upozna sa njom. Njemu, po svemu sudeći, nije smetao moj antiratni stav, pa je rado pristao da mi učini uslugu. Vrlo brzo smo sklopili poznanstvo, pa smo isto tako brzo, jer je u pitanju bila „laka ženska”, završili u krevetu. Odmah se videlo da je jako iskusna i zaista sam uživao u seksu ne kajući se ni malo što sam napustio svoje ratne drugove.

Casualties of War (1989) - Brian de Palma

Sanjana autopsihoanaliza

 Još jedno buđenje sa erekcijom. Ono ili ona koja ju je izazvala ostala je za mene skrivena. Još jedan fragmentaran san, razbijeni delovi koje je nemoguće vratiti u prvobitnu celinu, posebno iz razloga što mnogi od njih nedostaju. Slike koje same po sebi jesu sugestivne, ali međusobno ne komuniciraju. Izmešani su likovi iz mog srednjoškolskog okruženja i oni iz kasnijeg, poslovnog. Izgleda da je moja rasanjujuća svest postepeno suzbila nazad u podsvest društveno neprimerene sadržaje onemogućujući mi da vidim ono što sam sanjao u celosti. Mogu samo da pretpostavim da je susret sa onom nepoznatom visokom crnkom u jednom od mračnih hodnika poslovnog centra vodio ka nečem što je jako osećanje stida uspelo da potisne u mračne hodnike psihe. Ono što je preostalo je jako seksualno uzbuđenje. Ipak, ponekad ti erotski snovi mogu da budu opipljiviji donoseći osećaj dodira ili, bolje reći, uzbuđenje kroz predstavu seksualnog čina i osećaj prijatne topline koji se čak i materijalizuje kroz „vlažne snove“. Pogrešno sam to nazvao „osećaj dodira“, jer dodir kao takav u nematerijalnom snu je samo konstantna težnja za spajanjem uzrokovana čežnjom za bliskošću, premošćavanje distance između naših i tuđih želja uspostavljene u stvarnosti kroz društvene norme. Čežnja za bliskošću je izgleda jedan od mojih najsnažnijih sanjanih poriva i možda mi to ukazuje na moju duboku potrebu da volim više i da budem voljen, bilo kroz seksualni čin, platonsku ljubav ili prijateljstvo. Biće da je snaga te čežnje u snu ravna stepenu moje usamljenosti u stvarnosti.

The Eclipse (1962) - Michelangelo Antonioni

Poezija

 Iako ima već dve i po godine kako sam napustio firmu, još uvek me ona proganja, kako u mislima, tako i u snovima. Mislim da ni u kom slučaju to ne bi bilo tako, da sam bio samo poslovno vezan sa njom, odnosno sa kolegama, ali te veze su u jednom slučaju imale i emotivni karakter. Emotivna vezanost sa koleginicom M prelila je čašu žući prethodno napunjenoj frustracijama izazvanim monstruoznim poslovnim okruženjem jednog korporativnog pandemonijuma izgrađenog od nemilosrdno ustrojenog hijerarhijskog sistema protkanog androidnom hladnoćom pristupa zaposlenih, ujedno nateranih na fanatizam posvećenosti radu, zacementiran bolesnom ambicijom dostizanja kojekakvih apstraktnih ciljeva, čak i preko leševa svojih kolega. U snovima se često vraćam u to okruženje među svoje takozvane kolege, ali iako je predmet tih snova sumoran (bezbrojni mučni pokušaji da se uklopim), meni je jasno i u snu kao i sada na javi, da se ja vraćam tamo samo zbog nje, zbog njene bliskosti, jer na javi mi smo beskonačno udaljeni. Ali vreme čini svoje i ona u mom sećanju zadobija konačnu, zamrznutu formu, takvu kakvu zauzimaju i moja osećanja prema njoj. I zbog toga sada više slušam B.B. Kingovu pesmu The Thrill Is Gone nego Nil Jangovu Harvest Moon. Ova druga je sada samo pesma koju bezvučno pevušim u svojim snovima…

 

Come a little bit closer

Hear what I have to say

Just like children sleepin'

We could dream this night away

 

But there's a full moon risin'

Let's go dancin' in the light

We know where the music's playin'

Let's go out and feel the night...